среда, 03. април 2019.

Slobodno vreme u Dubrovniku




SAMOSTAN SVETE KLARE

Još jedna interesantna priča jeste da je jedno od prvih sirotišta otvoreno upravo ovde u Dubrovniku i to u 16. veku, zato što se u tom trenutku pojavljuje jako veliki broj siročadi na ulicama. To je period kada je Dubrovnik bio na vrhuncu svoje moći i to je momenat kada postoji jako veliki broj plemića i vlastele. Interesantan podatak jeste da su uglavnom ta vanbračna deca i siročići bili deca upravo te vlastele, koji su sa svojim služavkama imali tu decu, i jednostavno kada služavka plemića ostane u drugom stanju odmah se znalo da to dete neće moći da zadrži. Tako da su u jednom trenutku ulice Dubrovnika bile preplavljene nezbrinutom decom.
Zbog toga je u Samostanu Svete Klare otvoreno sirotište i upravo očevi ove dece su bili glavni sponzori. Oni su finansirali u vidu dobrovoljnih priloga i to se tačno otprilike znalo svako ko daje dobrovoljni prilog da zna da ima negde neko svoje vanbračno nezakonito dete.
Ovaj samostan nije bio utočište samo za decu, već je bio utočište i za sve kćeri koje nisu prvorođene, zato što po zakonu Dubrovnika samo prvorođena kćer, odnosno najstarija imala je pravo nasledstva, dok su sve ostale kćeri uglavnom završavale u samostanima, uglavnom ovde u ovom, a pre toga su bile ostavljene nakon svog punoletstva da se snalaze onako kako same hoće. Te devojke koje su odlazile u samostan nisu bile zadovoljne svojim statusom, vrlo često su bežale, vrlo često su imale prilike da se udaju, ali po zakonu nisu mogle, tako da su počele da beže i to je razlog zašto samostan svete Klare podiže jedan veliki zid, jedan ogroman bedem, kojim se deli od ostatka Dubrovnika.
Što se tiče dece koja su ostavljena postojala je kao jedna mala okretača kako oni to zovu (daska koja je po sredini probodena jednim stubićem) i vi kada donesete bebu vi stojite sa spoljne strane, ubacite bebu u jedno koritance, i časna sestra sa druge strane okrene tu okretaču, i povuče bebu kod sebe. Ovo je urađeno da bi se štitila privatnost, i da časna sestra nikada ne bi videla i znala kako izgleda majka deteta, kojeg je donela, tako da na ulici niko ne bi bio prozivan, i nikome ne bi bilo neprijatno.



Maskeron na pročelju Franjevačkog samostana --- u obliku sove





ORLANDOV STUB

Još jedan koristan, zanimljiv i interesantan podatak pre nego što krenemo u priču o razvoju Dubrovnika kroz vekove, je i da je naš Orladov stub kada pričamo o legendama, kažu posvećen jednom ratniku koji nikada u stvarnosti nije postojao, već je po legendi spašavao Dubrovnik onda kada Dubrovnik nije imao dovoljno vojske da se odbrani.

Orlandov stub je imao jedan vrlo praktičan uticaj jednu praktičnu namenu, a to je bilo da njegov lakat je služio kao merna jedinica. Sigurno ste čuli za čuveni Dubrovački lakat ili za Orlandov lakat. U pitanju je dužina od 51,8 cm i stajao je na centralnom gradskom trgu gde stoji i danas ali je tu bila održavana pijaca u pepodnevnim satima, tako da ukoliko biste hteli da kupite metražu, onda biste vi rekli 3 Orlandova lakta i onda dođe prodavac lepo ispred vas i premeri njegov lakat 3x i vi dobijete tu određenu dužinu koju ste i tražili.


Dubrovački ili Orlandov lakat

Takođe da bi bilo praktičnije ta ista mera od 51,8 cm je danas urezana i u podnožju spomenika, u samom temelju, tako da može da se premeri.
Ovaj stub krasi centralni gradski trg, na kraju je Straduna, a Stradun je glavna ulica kroz koju ćemo mi proći, i to je mesto gde se mi trebamo naći danas u 11,45 h za sve one koji odlaze sa mnom na brodić.



*** DUBROVNIK CARD ***

Zanimljivo za Dubrovnik jeste i Dubrovnik card ili tzv. Dubrovačka kartica. Vrste koje postoje su dnevna, trodnevna i nedeljna.

Više o kartici --- OVDE

Vrste Dubrovačke kartice




legenda ... Bitna stvar za devojke !!!
Kažu da kanalići koji stoje po celom Dubrovniku, kanali koji su ustvari napravljeni da bi se slivala kišnica, voda i ostalo .. po legendi ona koja ga nagazi neće se udati.

Kažu da je na ovom prostoru postojalo već negde u 4. veku stanovništvo koje je živelo ali je prognano bilo od strane Grka.


Otkud Grci na ovim prostorima?

Nakon jednog velikog zemljotresa koji je razorio grad Epidaurum, grad koji se smatra da je imao oko 4 miliona stanovnika, čak tada njegove izbegice su odlazile na sve krajeve sveta, pa između ostalih došli su i do ovih ovde prostora. Naselili su prostor današnjeg Cavtata, a ukoliko ne znate gde bi to bilo --- i tu je zabeleženo prvo stanovništvo koje je naseljavalo ove prostore.
Dolaze Grci i oni se ovde zadržavaju svega do nove ere, jer već početkom nove ere u prvom veku dolaze Rimljani koji ostaju na ovim prostorima i tu važi ista ona priča kao i za Trebinje, gde god budete pogledali na vrh nekoga brda, videćete njihove ostatke. 
Interesantno da u tom trenutku nije postojao samo jedan grad, već je postojala gomila malih gradova. Pogotovu je postojalo mnogo malih ostrva ovde u okolini, pri obali. Vremenom su se ta ostrva spajala, i sam Dubrovnik je bio ostrvo, dok na kraju nije to ostrvo prišlo kopnu toliko blizu da su oni u 11. veku zatrpali kanal koji je delio ostrvo od kopna i napravili poluostrvo na kome danas leži grad Dubovnik.
Taj nasip koji su oni tada nasuli je dugačak 292 m i predstavlja današnju ulicu Stradun.  

Ulica Stradun u Dubrovniku i vodičica Kristina



Ako ste ušli na Vrata od Pila, evo i gde se nalazi ta glavna ulica Stradun




Stradun je zapravo to mesto koje je nasipano i kojim je spojeno ostrvo Dubrovnik sa kopnom. Dubrovnik dobija ime po tome što ljudi koji su živeli na ostrvu, oni su upravo gledali ovamo gde se mi nalazimo i tu je bio najveći deo stanovništva na brdu Srđ.
Brdo Srđ je brdo koje se izvija tačno iznad samog Dubrovnika. Žičara je na njemu, tako da ćete ga lako prepoznati. I celo to brdo je bilo u hrastu. Pošto se hrast u to vreme nazivao Dubava. Od toga je i nastalo ime Dubrovnik koje je i dan-danas zvanični naziv ovoga grada. 


Brdo Srđ

U 11. veku se spaja sa kopnom i tada zvanično nastaje Dubrovnik. Nastaje prvenstveno kao grad, kao kolonija, koja je pre svega pripadala Veneciji, i njima je pripadala do 12. veka. U 12. veku postaje pod upravom Mletačke Republike. 12. vek jeste vek kada Dubrovnik potpada pod Mletačku vlast ali tada od Mlečana upravo počinje da se uči trgovini i da se uči kako treba da funkcioniše jedna država.
Ono po čemu su Dubrovčani poznati, pa možda čak i poznatiji od te trgovine jeste dobra diplomatija. Takođe su taj posao naučili od Mletačke Republike i onda ne čudi što kasnije sve do samog ukidanja republike su Mlečani bili njhovi najveći konkurenti, ljudi sa kojima su najviše problema imali, najviše ratovali i najviše sporova vodili.
Međutim, pošto su obe strane bile jako dobre u pregovorima umeo je dosta dugo i mir među njima da traje. Nakon određenog sastanka napravio bi se sporazum koji je trajao jako, jako, jako dugo.
Prvi primer jako dobro i uspešno korišćene diplomatije u evropskoj istoriji jeste upravo između Mletačke Republike i Dubrovnika.
Dubrovnik već tada počinje da pokazuje tendencije da postane država za sebe. Radi sve više na svom gradu, svom uređenju. Ono po čemu su poznati bili jeste izrada stakla, tako da ćete danas videti gomilu prodavnica u kojima se prodaje jako dobro i kvalitetno staklo. Dosta su radili sa tkaninom i pošto su imali gomile para onda su počeli u Srbiji da finansiraju rudnike i kamenolome, tako da su veliki procenat uzimali upravo od ovog posla. 15. vek jeste vek kada se osniva Dubrovačka Republika, republika koja je postojala 2o5 godina, i republika koja je ostavila zaista velike tragove u evropskoj istoriji, pa bogami i u svetskoj istoriji.
To je bila republika koja je pokazala kako treba da vlada jedna mala država, pored onog načina upravljanja (da se knez menjao na svakih mesec dana) i imali su oni još mnoštvo svojih pravila koja su posle poslužila kao kostur za formiranje uprave državom nekim drugim zemljama. U svakom slučaju bila je jedna jako uspešna država koja nije imala čak ni svoju vojsku. Jednostavno oni su smatrali da su suviše mali da bi mogli da imaju vojsku, tako da su imali nešto malo redovne vojske, a sve ostalo ukoliko bi se stvorila potreba za ratovanjem oni su jednostavno kupovali plaćenike i na taj način su se branili.
U 16. veku potpisuju sporazum sa Osmanskim carstvom, Kada su videli da će potpasti pod Omansku imperiju, oni su prosto to preduhitrili i napravili jedan ugovor sa njima po kojem su dobili jedan neverovatno povoljan statut - privilegovan status da uz plaćanje poreza na trgovinu od svega 2% mogu da kupe slobodu trgovanja po Evropi.


ISTORIJA DUBROVNIKA
Mesto antičkog Epidaura --- savremeni Cavtat

Jedina država koja je mogla sa svojom zastavom slobodno da plovi Crnim morem je bio Dubrovnik. Monopol nad Crnim morem je držalo Osmansko carstvo, a jedini koji je mogao lepo i slobodno da trguje i plovi, bio je upravo Dubrovnik. Oni su imali jako lepe odnose sa Turskom, mogli su da putuju slobodno po Osmanskom carstvu, da obavljaju svoje poslove bez ikakvih ograničenja uz plaćanje tog jednog malog poreza. Pošto je i Turska jako često dolazila u sukobe sa Mletačkom republikom, nekoliko puta je Dubrovnik služio kao spona, odnosno neko ko je komunicirao izmedju Turske i Mletačke Republike, i nekoliko puta je garantovao Dubrovnik za Tursku ispred Mletačke Republike. Mlečani Turcima nisu verovali i kada bi Dubrovnik dao reč da će turska ispoštovati taj dogovor,  da oni odgovaraju za to, onda bi Mlečani popustili i uspeli da naprave određeni dogovor sa Turskom.
Tako da taj period pod Osmanskim carstvom i nije nešto teško pao Dubrovačkoj Republici. Ono što je zaista teško palo i ono što je dovelo do samog uništenja ove republike do njenog ukidanja jeste ogroman zemljotres koji je 1667. godine  pogodio Dubrovnik i sravnio ga sa zemljom. Toliko je bilo oštećenja da oni nisu mogli sve zgrade da ponovo podignu na noge, a nisu imali para ni taj jadan porez od 2 % da plate Turcima.

ZEMLJOTRES U DUBROVNIKU 1667. godine 

Tako da već se tu pretilo da će izgubiti svoju samostalnost i svoju samoupravu. A onda dolazi i do otkrića Amerike, tako da se trgovački putevi sele gore preko Atlanstkog okeana da više i nije bilo toliko primerno da se prolazi ovim putem da bi se spojio istok i zapad u trgovini.
Sve su to razlozi zašto je došlo do slabljenja Dubrovačke Republike, a vrhunac je bio Napoleon. Kada je on stupio na političku scenu Evrope svi su počeli da se plaše, pa tako počekom 19. veka 1806. godine Napoleonova vojska dolazi pred vrata Dubrovnika.


Oni nisu želeli rat i molili su Dubrovnik da im otvori kapije da oni mogu samo da prođu kroz Dubrovnik, međutim kada su otvorili kapije, naravno da je Napoleon zauzeo Dubrovnik i uzeo ga pod svoje. Oni su čekali Berlinski kongres sa nadom da će tada doći do promena, da će se vratiti Dubrovačka republika, međutim Berlinski kongres nije čak ni pomenuo ovu tačku na svom sastanku, tako da to je godina kada zvanično prestaje da postoji Dubrovačka republika.

Međutim najlepša i najbolje očuvana srednjevekovna trvđava Dubrovnika je pred nama. Zidine ovog grada iznose 194o metara - skoro 2 km, što treba imati na umu ukoliko neko želi to da obilazi (gledajte da to bude kada nije jako sunce, jer gore nema da se kupi voda, i beton je sa svih strana, tako da ume jako nezgodno da bude). Ova šetnja košta 2o evra tj. obilazak zidina i odvešće vas i do one kule skroz gore desno koja se vidi.


 


 


Sada sa naše desne strane je kula Minčeta. Inače postojalo je 19 bastiona 3 kule, troja vrata za ulazak i ta troja vrata su i dan-danas u funkciji.
Što se tiče debljine zidova, strana koja je bila do kopna nju su malo više branili, tako da je širina zida od 3 do 6 metara dok ova strana koja je okrenuta ka moru ima širinu od 2 do 4 metra. Nisu postavljali otvore za topove, jer su smatrali da će oni svojom veštinom i pregovaranjem moći uvek sve probleme da reše i da neće biti potrebe za nekim velikim ratovanjem.
Grad koji je živeo vrlo mirno i je tako napravio svoje utvrđenje, tako da više može da bude estetski lep nego da bilo kako služi za odbranu.
Danas nas put vodi baš kroz samu tvrđavu i mi ćemo uskoro proći ispod kule Minčete i zaustaviti se na jednim od troja vrata kojima se ulazi u grad a to je Pile, tj. Vrata od pila. Kod ovih vrata ćemo se i naći nekoliko minuta pre 16,3o h.
Odmah preko puta ovog mesta nalaze se čak 2 javna toaleta i 1 evro je ulazak

***

Koji je odnos kune i evra?

klik na ... KONVERTOR VALUTA

U Dubrovniku će vam više trebati kune. Tek negde prolaze evri. 

1 evro /EUR/ = 7,4 kune /HRK/


***

 

Evo kako izgledaju hrvatske kune



Našli smo se u 11,45 h kod Orlandovog stuba sa svima onima koji idu na brodić, a nekoliko minuta pre 16,3o h na istom ovom mestu će doći autobus da nas pokupi i da krenemo nazad.

 

     

Ovde ćemo svi izaći..

Kristina mora da obavi neka plaćanja i onda ćemo svi zajedno da prođemo kroz Stradun da nam ona pokaže gde se ručka, gde se pije, gde se menjaju parice, gde se jede najbolji sladoled, kako se dolazi do plaže, ukoliko neko želi u neki muzej, možemo da se popnemo na zidine i ostalo.

Jel video neko ovaj kamen što stoji naslonjen kao da izvire iz crkve ..
Jel znate čemu to služi?
Služi kao način i kao mesto da se proveri da li je devojka spremna za brak. Kaže da ako se popne na taj kamen i dok je na njemu uspe da se svuče, to je to. Ako ne, onda još treba da vežba. ;))

Ulazak u crkve je slobodan.  Ova menjačnica je odlična i još jedna prva sa gornje strane na koju naiđemo je super. Najbolji sladoled je prvi koji ovde naiđemo sa desne strane. A dobra klopa i gde je jeftina i brza hrana je ulica paralelno. Pored naše crkve ima jako dobar restoran i oko 8 do 10 evra bude obrok, što je prihvatljiva neka cena. 


Sladoled u Dubrovniku





Još jedan pogled na Dubrovnik kako odlazimo. Lagano idemo ka Beogradu i nadamo se da ćemo imati potpuno istu situaciju na granici, a to je da ne bude gužve. Napravićemo i pauzu, samo da vidimo kako ćemo proći na graničnom prelazu. Od toga zavisi i gde ćemo napraviti pauzu. Pauza će trajati pola sata da bismo mogli da se presvučemo i uzmemo toplije stvari iz kofera. I nakon svega toga nastavljamo put ka Beogradu.

Gužve nema na graničnom prelazu.