Moj vodič kroz Sofiju (I deo)

Mapa Bugarske i gde se Sofija nalazi na mapi

U ovom vodiču pokušaću da Vam prikažem kako izgleda jednodnevni izlet preko agencije. 

Polazak je bio zakazan za nedelju ujutru u 6,oo h, a sastanak putnika na parkingu SC u 5,45 h. Vodič je bio Aleksandar Pavković.

Cena izleta bila je kako je na sajtu agencije bilo navedeno 17 €, osim ako nije bio Happy hours, pa je cena tada snižena i iznosi 13 €. 
Dodatno se vodiču u autobusu plaćalo još 5 € za razgled grada.

PLAN OBILASKA:

Fakultativni  obilazak grada glasio je:

• Crkva Aleksandra Nevskog, Nacionalni teatar, stara Crkva Sv. Sofije, Ruska Crkva, Rotonda, arheološki muzej, Crkva Sv. Nedelje, Sobranje;

nakon toga bilo je slobodno vreme za individualne aktivnosti. 

Polazak za Srbiju sa dogovorenog mesta bio je oko 20,oo h.

Granični prelaz je: Gradina (SRB)-Kalotina (BG)

t u Beogradu = 23°C, a u Sofiji su se toga dana smenjivala sva četiri godišnja doba - dočekala nas je kiša. 

10,24 h stali u red na izlazu iz Srbije,

ULAZ Bugarska,

imamo samo još 57 km do Sofije,

vraćamo se za Beograd u 20,oo h po srpskom vremenu, odnosno 21,oo h po bugarskom

13,o8 h granični prelaz Gradina

kurs je: 1 EUR = 1,95 BGN (Bugarski lev), a zvanično pismo im je ćirilica;

u 13,13 h stigli u Sofiju - to je tamo 14,13 h

1 BGN = 63,6154 RSD

U 21,oo h po njihovom, odnosno u 20,oo h po našem vremenu pošli smo nazad za Beograd.

21,45 h ušli u Srbiju,

23,14 - 23,4o h pauza u Nišu 25 minuta,

23,41 h pošli iz Niša za Beograd,

i u 2,12 h stigli na parking SC.

Tako je otprilike glasila satnica ovog našeg izleta.

* * *

Evo i nekoliko uvodnih reči samog vodiča:

"Kao što ste videli u programu putovanja, idemo do glavnog grada Bugarske i tamo ćemo imati organizovano razgledanje za one koji zaista žele da upoznaju ovaj grad koji je nekoliko puta menjao svoje ime, nekoliko puta svoje vladare, i grad koji je i dan-danas značajan po svom geografskom i saobraćajnom položaju.

Kretaćemo se auto-putem manje više do granice. Idemo do Niša i posle toga idemo kroz Sićevačku klisuru, ka graničnom prelazu Gradina. Nakon toga ulazimo u Bugarsku i posle toga do Sofije imamo nešto manje od sat vremena.

Kada stignemo u grad, odmah krećemo u obilazak, sa razgledanjem, prilikom čega ćemo videti neka najznačajnija zdanja u ovom gradu. Pre svega, zdanje odnosno crkvu posvećenu svetici po kojoj je i grad dobio ime, dakle, crkvu Svete Sofije, staru crkvu iz 6. veka, nakon toga najveću crkvu u Bugarskoj, to je saborni hram-crkva Aleksandra Nevskog, zgradu Narodnog sobranja i spomenik caru oslobodiocu, Rusku crkvu u gradu, nakon toga i državni park u gradu, zgradu nacionalnog teatra, zatim zgradu narodnog muzeja, i još dosta toga. A najznačajnije ono što ćemo videti, pred sam kraj naše ture, jeste svakako crkva Svete Nedelje, a zašto - to ćete videti kada budemo bili na licu mesta. Videćemo i jedan objekat religijske zajednice muslimana. U pitanju je Banja Baši džamija.

Otprilike 2 sata će trajati ta naša šetnja, koju smo za Vas organizovali, i u okviru nje  videćemo sve ono značajno što je vezano za istoriju tog grada. Videćete i kako sam grad funkcioniše - grad koji je nešto manji od Beograda - ima 1,2 miliona stanovnika.

Što se tiče samih uslova putovanja, Vi ste ih verovatno pročitali, kada ste gledali i program putovanja.

Pre svega bih želeo da Vam skrenem pažnju na pauze. Pauze se prave na otprilike 4 sata, tako da ćemo mi na ovom našem putu imati samo po 1 pauzu u odlasku i povratku. Jedna pauza je i dovoljna, s' obzirom da je prosečno vreme stizanja u Sofiju iz Beograda, otprilike između 6 i 7 sati - to sve zavisi od granice.

I što se tiče samog grada, ukoliko imate neka pitanja, slobodno izvolite pitajte.

Što se tiče satnice oko povratka, to ćemo videti još u zavisnosti od zadržavanja na graničnom prelazu.

Razgledanje grada je nešto što nije uračunato u cenu putovanja, tako da oni koji su zainteresovani, potrebno je da doplate još 5 €.

***

Nakon što smo dobro prošli granicu, sada Vam već mogu reći vreme za povratak. To će biti u 20,oo h po srpskom vremenu. a zašto kažem po srpskom? Ja bih Vas sada samo zamolio da obratite pažnju na Vaše časovnike. Kada smo ušli u Bugarsku - mi smo ušli u drugu vremensku zonu. Vremenska zona u Bugarskoj je jedan sat ispred nas, tako da je sad ustvari 13,o8 h.

Što se tiče povratka za Srbiju, molio bih Vas samo da vodite računa po kom vremenu gledate na sat.

Po bugarskom vremenu polazimo nazad za Beograd u 21,oo h.

Kada vozite bugarskim putevima, kakvi god oni bili, morate imati vinjetu plaćenu. Bez toga očekujte zakonske kazne od strane policije.

Nešto da kažemo i o ovoj zemlji. U pitanju je zemlja koja se osim sa Srbijom na severu graniči još i sa Rumunijom. To je ona Vlaška nizija gde protiče reka Dunav. Na jugu sa Grčkom, i na jugo-istoku sa Turskom. Dok se na severo-zapadu Bugarska graniči sa Makedonijom.

Ovo je zemlja koja je površine oko 11o hiljada kvadratnih kilometara - nešto je veća od naše zemlje.

Apsolutna većina svakako su Bugari i njih ima oko nekih 7,3 miliona, uglavnom su Turci, kao najveća nacionalna manjina, i ima i Roma."

***

Dosta toga korisnog čućete u autobusu od samog vodiča i o istoriji Bugarske i o istoriji same Sofije.

***

Po dolasku u Sofiju dočekao nas je ogroman pljusak, tako da je plan obilaska grada bio malo izmenjen i umesto 1,5 sat trajao je 2 sata.

Najpre smo obišli hram Svetog Aleksandra Nevskog, u kome je izričito bilo zabranjeno fotografisanje.

KATEDRALNI HRAM SVETOG ALEKSANDRA NEVSKOG

Podignut je u znak zahvalnosti prema ruskom narodu za oslobođenje Bugarske od osmanske vladavine. Ime je dobio po ruskom vojskovođi - knezu Aleksandru Nevskom. 

Autobusi agencija se parkiraju tu odmah na parkingu ispred glavnog ulaza u hram.

Arhitekta Pomerancev, Katedralni hram Svetog Aleksandra Nevskog - glavni ulaz, 1913. godina

To je najveći pravoslavni hram u Bugarskoj i može da primi 5ooo vernika. 

 

Hram je izgrađen 19o8. godine i posvećen je svetom Aleksandru Nevskom i ruskim vojnicima. 

Kupola hrama (kupole su poslednji put pozlaćene 2oo6. godine)

Na ulazu u hram Svetog Aleksandra Nevskog jedino sam ovo uspela fotografisati.

Pošto je u unutrašnjosti hrama bilo zabranjeno fotografisati, evo pogledajte VIRTUELNU TURU.

Jednom putniku iz grupe su rekli da može fotografisati ali uz neku doplatu, a koju nisam iskreno čula. Našu šetnju nakon obilaska hrama, nastavili smo dalje. Kiša nas je i dalje pratila sve vreme. ;((

SPOMENIK NEZNANOM JUNAKU SA VEČITOM VATROM

Upravo to su i Bugari uradili, iako oni nisu bili zemlja pobednica u I svetskom ratu, i ono što svakako treba naglasiti jeste da su ipak odlučili da podignu taj spomenik.

Ovde se prepliću 2 rata na ovom spomeniku. Dakle, vidite spomenik I svetskom ratu ovo što je ispisano, a iza ovog venca može se videti spomenik koji potiče iz II svetskog rata, a to je tzv. Večna vatra. Verovatno ste čuli da to ima i u Sarajevu itd, to su spomenici posvećeni narodno-oslobodilačkim borbama.

Evo i gde se tačno nalazi spomenik u odnosu na glavni ulaz u hram.

Spomenik neznanom junaku nalazi se tačno pored bazilike svete Sofije

Arhitekta Nikola Nikolov i skulptor Ljubomir Dimitrov, Spomenik neznanom junaku

 

                                                   

Ono što je interesantno jeste da su Bugari u oba svetska rata bili na suprotnim stranama u odnosu na to što njihovi spomenici kažu. I to je jedna od stvari koja mogu da zavaraju da čovek pomisli eto da su Bugari bili na savezničkoj strani u oba svetska rata su apsolutna neistina. Oni su u oba rata bili na stranama zemalja koje su bili agresori na ostale zemlje - na nas npr.

Odmah levo u odnosu na ovu Večitu vatru nalazi se i:

LAV - KAO SIMBOL BUGARSKE DRŽAVE I NJENIH HRABRIH VOJNIKA

Ovde možete videti i taj simbol - oni ističu taj svoj ponos time što su zemlja lavova, iako nemaju ni jednog lava na svojoj teritoriji, po toj tradiciji i po onome što je između ostalog i grb zemlje, oni tog lava non-stop forsiraju.

Evo kako izgleda taj lav na grbu Bugarske.

Skulptor Andrej Nikolov, Lav, 1933. godina

 

Večita vatra

Nije ovo mesto slučajno izabrano da se postave ti spomenici. Oni su između ostalog tu postavljeni da bi dali sliku kako je zemlja Bugarska zemlja koja se borila na pravim stranama, kako je to zemlja koja je privržena svojoj tradiciji ali i kao zemlja koja se ponosi time da ima jednu od najstarijih crkava na svetu.

To je crkva svete Sofije i mi ćemo sada otići do te crkve i ući u nju malo da je pogledamo, a i da se malo sklonimo od kiše. ;)))

A tačno preko puta lava je:

SINODALNA PALATA

To je sedište Svetog sinoda Bugarske pravoslavne crkve. 

Arhitekte Petko Momčilov i Jordan Milanov, 19o9-191o. godina

klik na odličnu vodič-knjigu ---  SREDNJOVEKOVNA SOFIJA PDF

DREVNA SOFIJA PDF

KATALOZI NA SRPSKOM JEZIKU:

visitsofia.info-sofia.bg/catalog/sr

Tu nam je odmah desno i bazilika koju ćemo obići.

BAZILIKA SVETE SOFIJE

Ova crkva je interesantna iz više razloga. Naime, onako kako je sada vidimo mnogi bi rekli da je stara stotinama godina. Međutim, ovo sada što vidimo od crkve jeste crkva kako je renovirana 198o. godine.

Nažalost, veliki deo crkve je trajno bio uništen nakon turskih pohoda ovde ali i nekih prirodnih katastrofa koje su pogodile ovaj grad.

Jedna od zanimljivosti jeste bila već u 15. veku kada su Turci došli ovde, odlučili su da mnogim crkvama, za razliku od naše zemlje gde su oni to samo rušili i spaljivali, ovde su malo pragmatičnije razmišljali i da se ne bi mnogo mučili oko izgradnje svojih bogomolja, rešili su da crkve pretvaraju u džamije.

Ovo je najpoznatija crkva koja je pretvorena da bude džamija. I ona je tu svoju ulogu odigravala veoma uspešno neka tri veka.

Međutim, tada je došlo do neke vrste zadovoljenja pravde i onda je jednom prilikom kada je bio u toku namaz, došlo je do jakog zemljotresa u ovom gradu. Taj zemljotres je urušio crkvu, odnosno džamiju u toj meri da su svi koji su bili unutra poginuli - bili zatrpani i poginuli.

Kasnije se odlučilo za obnovu džamije, i tada je odlučeno da će ona biti samo u izuzetnim prilikama korišćena zato što se nalazi na hrišćanskoj zemlji, jer su oni vrlo bili svesni gde grade crkvu.

Kako su izvršili izgradnju za bukvano manje od mesec dana kako su opet počeli namazi, i kako je ovde bio paša koji je bio nadležan za Rumeliju - upravo kada je paša došao ovde došlo je ponovo do zemljotresa i paša je tom prilikom poginuo. Tada nisu svi poginuli, jer se crkva, odnosno džamija, nije u potpunosti srušila.

Jedna od prvih odluka kada se crkva konvertuje u džamiju jeste da joj se skine zvono, zato što je to jedan od simbola hrišćanstva i nešto po čemu su crkve poznate. Prvo se skine krst, i odmah sledeće je zvono.

Ipak ono što je dozvoljeno dotadašnjem sveštenstvu jeste da to zvono odnese gde god želi ali u tom zakonu je pisalo da zvono može biti bilo gde ali ne u crkvi, tj. novostvorenoj džamiji.

Zbog toga su se sveštenici dosetili vrlo lukavo da čuvaju tradiciju toga da je ovo bila crkva i pala im je na pamet jedna sjajna ideja koja je toliko bila dobra i originalna da se od nje ni dan danas nije odustalo, a to je da se crkveno zvono postavi tako da ne bude u crkvi, ali da bude deo crkve.

I Vi ga upravo možete videti ako pogledate u krošnju ovog kestena - na drvetu je zakačeno zvono i dan-danas tu stoji i dalje se koristi kao crkveno zvono.

Glavni ulaz u crkvu

Tačno preko puta glavnog ulaza u crkvu nalazi se zvono

Ono što je još zanimljivo jeste i to da se ispod same crkve nalaze drevni ostaci Serdike - nekadašnjeg naziva za Sofiju i to možete i videti kada uđete u sam hram. 

Drevni ostaci Serdike nalaze se ispod crkve

MUZEJ ISPOD CRKVE SVETE SOFIJE

Cene ulaznica
deca do 7 godina - besplatno, deca od 7 do 18 godina - 2 leva, 
ljudi preko 18 godina - 6 leva, porodična karta - 1o leva;

VIRTUELNA TURA

Ovde se nalazi čak i jedan deo iskopina koji se može vani obilaziti (a koji se nalazi desno u dvorištu u odnosu na glavni ulaz u crkvu), ali je trenutno to zatvoreno. 

Deo iskopina napolju

U samoj crkvi su inače i prvi temelji te prve crkve koja je sagrađena na ovom mestu. Inače, crkva je građena još u 5. veku, maltene kada je hrišćanstvo tek postalo zvanična i legalna religija u Rimskom carstvu. Crkva nije nešto mnogo živopisana, ali je izuzetno interesantna unutra i zaista podseća na ta davna vremena i sada ćemo ući i obići malo crkvu.

Ulaz u baziliku svete Sofije

Unutrašnjost bazilike svete Sofije

 

U crkvi smo upravo tada zatekli i jedno venčanje i uopšte skoro u svim crkvama toga dana - bila je nedelja.

BAZILIKA SVETE SOFIJE-NEKROPOLA

Idemo sada dalje i ponovo ćemo proći pored hrama Aleksandra Nevskog. Idemo do zgrade Narodnog sobranja.

Ovaj beli je upravo i bio naš autobus kojim smo došli i sve vreme je stajao tu.

Znači, idemo desno u odnosu na glavni ulaz u hram.

 

Sa naše desne strane ostaje ova velelepna građevina:

BUGARSKA AKADEMIJA NAUKA (BAN)

Hajnrih Majer, Bugarska akademija nauka, 1869. godina

 

Parlamentarni trg u središtu Sofije - ovde su neki radovi bili u toku

i sa naše desne strane je sada

ZGRADA NARODNOG SOBRANJA (PARLAMENT)

Ovo je sedište bugarskog parlamenta, odnosno Skupština republike Bugarske i natpis gore znači: "Snaga je u jedinstvu".

Konstantin Jovanović, Zgrada Narodnog sobranja

I natpis gore 

Съединението прави силата --- "Snaga je u jedinstvu"

U pitanju je obično Narodno sobranje. Bugarska ima dvodomnu skupštinu, ima obično i Veliko sobranje. Obično sobranje je regularna skupština koja ima 24o poslanika, koji se biraju na 4 godine i isto je kao i kod nas.

A kada pričamo o Velikom sobranju, to je jedan posebni organ, koji se okuplja samo kada je neka velika odluka u pitanju koju treba doneti - npr. promena Ustava, promena državne teritorije, promena državnog uređenja itd. Čim se sazove Veliko sobranje i odmah nakon što ispuni svoj zadatak, ono se raspušta.

Ono što je interesantno između ova 2 sobranja postoji razlika, jer ono što usvoji obično sobranje, predsednik mora da potpiše - mora da verifikuje svojim potpisom.

Zakon u Bugarskoj kaže da predsednik ima pravo da 3x ne potpiše neki zakon, a i ako ga ne potpiše 4. put, zakon svejedno stupa na snagu. Tako da je to ograničena vlast.

Veliko sobranje bilo koju odluku da donese, predsednik ne može da ospori i ne može i uopšte se ne pita da li će potpisati ili ne.

Ono što je interesantno za samu Bugarsku jeste dakle da se u to Veliko sobranje bira 4oo ljudi. Polovina ljudi se bira direktno, a drugu polovinu predlaže Vlada. To su najuticajniji Bugari, ljudi koji su najznamenitije ličnosti ili koji su da kažemo najuticajniji u zemlji.

Ono što su Bugari sagradili na onom trgu gde je sagrađena crkva Aleksandru Nevskom, je svakako još jedna posveta Rusima, kao oslobodiocima.

MODERNA SOFIJA PDF

SPOMENIK CARU OSLOBODIOCU

Iza vaših leđa nalazi se spomenik caru oslobodiocu, dakle, ono što piše na spomeniku Caru oslobodiocu zahvalna Bugarska, to bi ustvari trebalo da bude posveta Aleksandru II, ruskom caru koji je komandovao, odnosno čija vojska je oslobodila Bugarsku od Turaka. Još jedan znak priznanja njima.

Arnoldo Zocchi, Spomenik Caru oslobodiocu, otvoren 19o7. godine

"Caru oslobodiocu zahvalna Bugarska"

Inače statuu je napravio 19o3. godine Arnoldo Zocchi, jedan vajar koji nam dolazi iz Firence (19o7. godina je), a statuu je napravio od bakra s tim što ima granitnu podlogu i visoka je 12m.

Osim cara koga vidite gore, vidite i ovu veliku masu ljudi - to su ustvari skulpture vojskovođa Bugarske vojske iz tog perioda borbe za oslobođenje, ali njihov predvodnik je grčka boginja Nike, boginja pobede koja ih vodi pod velikim vođstvom ruskog cara.

Ovaj spomenik je otkriven tek kasnije - 4 godine nakon što je završen. Naime, tadašnji bugarski pretendent na mesto i kasnije bugarski car Ferdinand je bio izuzetno proaustrijski orijentisan i maksimalno je pokušavao da odugovlači postavljenje ovog spomenika. Na kraju je morao on lično da ga otkrije, odnosno svečano da ga otvori.

Kažem dosta toga ima vezanog za zahvalnost Bugara Rusima, i možda ne biste to ni pomislli danas kada slušate kakva je politika Bugarske, da je ona u NATO-u, da je ona pro-evropski orijentisana, odnosno u ovoj koliziji zapada i istoka, ona je na zapadnoj strani, ali je narod više u dobrim odnosima sa Rusima, odnosno ima izuzetno pozitivno mišljenje prema ruskom narodu.

Sada ćemo videti i još jedan dokaz za to i idemo dalje.

Prolazimo pored zgrade Bugarske akademije nauka i ulicom pravo nastavljamo ka ruskoj crkvi Svetog Nikole.

Iza nas ostaje hram Aleksandra Nevskog.

U parku ispred crkve

I ispred nas je upravo crkva.

PRAVOSLAVNA RUSKA CRKVA SVETOG NIKOLE 

ili Svetog Nikolaja Čudotvorca, kako je još i nazivaju. Završena je 1914. godine. Crkva je građena za potrebe Rusa koji su živeli ovde, a nalazi se na mestu koje pripada oficijelno ambasadi Rusije ovde u Bugarskoj.

Crkva je rađena od strane Mihaila Preobraženskog i crkvu je finansirala ruska Vlada da bi Rusi koji žive ovde mogli da ispovedaju svoju veru, odnosno da se ispovedaju jednom od svojih svetitelja.

Mihail Preobraženski, Ruska crkva svetog Nikole, 19o7-1914. godina

(osvećena 1914. godine)

 

 

I ovde je unutrašnjost crkve bilo zabranjeno fotografisati. 

Jedva sam uspela da uslikam samo ovo. ;((

Ono što je interesantno, a vezano pre svega za istorijat crkve su pokloni koje je crkva dobila. Između ostalog i jedan poklon koji je stigao pravo iz carskog dvora u Rusiji od strane cara Nikolaja II. Na poklon su dobili i ovih 6 zvonika koje možete videti.

Unutrašnje oslikavanje crkve (koje ćete videti kada budete ušli u crkvu) ali pitanje je hoćemo li svi stati u nju pošto je izuzetno mala, uradio je Vasilije Perminov.

Crkva je visoka 14 m i ono što je nekada bilo mesto gde su mogli samo Rusi da dolaze, danas je mesto gde mogu da dođu svi vernici.

Ova crkva je jedna od najbogatijih crkava, mada nije toliko velika, s' obzirom da ona potpada pod jurisdikciju Ruske pravoslavne crkve sa sedištem u Moskvi.

Možemo ući da pogledamo crkvu i da kažemo da je u pitanju isti Sveti Nikola, kao i kod nas. Slavi se 19. decembra (njegova smrt 343. godine). On je neko ko se slavi i u letnjem periodu tzv. letnji sveti Nikola. To je obeležavanje prenosa njegovih moštiju 22. maja. Njegove mošti su tog dana 1o87. godine prenete u Bari.


CENTRALNI KLUB VOJSKE

Da bismo stigli do narodnog teatra "Ivan Vazov" duž tog bulevara - bulevara Cara oslobodioca, prolazimo pored zgrade kluba vojske. Građena je u duhu bečkog baroka. Ovde se održavaju balovi i koncerti već godinama. 

Arhitekte Nikola Lazarov i Fridrih Grunanger, Klub vojske, 19o3. godina

Kod kluba vojske skrećemo levo i u parku nailazimo na ovu velelepnu građevinu koja se iskreno meni u Sofiji najviše dopala.

Na ovoj slici desno je čuveni hotel Grand hotel Sofia

Levo se nalazi teatar, a tu negde ispred Vas i jedan od punktova Turističkog-info centra. Ja ovu infomaciju nisam znala kada sam se ovde nalazila, nego sam je saznala tek prilikom povratka u autobus. Inače je bila nedelja i sve je radilo uglavnom pre podne.

NARODNI TEATAR "IVAN VAZOV"

To je centralno pozorište države Bugarske, odnosno narodni teatar "Ivan Vazov". U pitanju je pozorište koje je u Bugarskoj osnovano još 19o4. godine, a Ilija Šišmarov je bio prvi upravnik bugarskog narodnog teatra, čovek koji je vodio jednu pozorišnu grupu koja se zvala "Suze i smeh".  To pozorište i dan-danas postoji, ima svoju posebnu zgradu, ali vremenom je ta pozorišna grupa "Suze i smeh" postala ustvari Državni teatar Bugarske koji je tada bila kraljevina. Inače, ovo zdanje je sagrađeno 19o7. godine i otvorio ga je lično bugarski budući car Ferdinand. Dvojica ljudi koji su ga sagradili su bili austro-ugarski majstori svog zanata s obzirom da su u toku svoje karijere sagradili više od 4o teatara. Bili su specijalizovane arhitekte za izvođenje radova na pozorištima, operama, galerijama, itd, a oni se zovu Felner i Helmer. Njih dvojica su između ostalog ako ste bili u Temišvaru izgradili onu zgradu Opere, u Segedinu isto zgradu teatra, itd itd na prostoru Austro-Ugarske, uglavnom Mađarske i Rumunije su najviše gradili, naravno i samog Beča, odnosno Austrije. U Bugarskoj je jedino ovo zdanje koje su njih dvojica sagradili.

Inače, pozorište nosi naziv Ivana Vazova, od 1962. godine, jer je on te godine preminuo.

Ova kompozicija iznad samog ulaza predstavlja boga Apolona okruženog muzama umetnosti. 

Arhitekte Herman Helmer i Ferdinand Felner, Zgrada narodnog pozorišta, 19o6. godina

A ko je bio Ivan Vazov?

Ivan Vazov

IVAN VAZOV --- više

On je bio jedan čuveni bugarski pesnik koji je između ostalog bio veliki zagovornik toga da Bugarska mora de se u potpunosti osamostali pre svega od uticaja onih sila osovine kojima se priključila u I, odnosno Trojnom paktu kojem se priključila u II. Tako da je on jedna vrsta prokomunističkog pesnika koji je pisao o svojoj zemlji, dakle rodoljubive pesme na način kako to možemo porediti s nekim pesmama iz prošlosti Jugoslavije u doba od 1945. do 199o. godine. Dakle, neko ko je bio uz sistem, a tada je u Bugarskoj bio kao državni sistem komunizam.

***

Inače, restauracija ovog pozorišta je bila pre sada već 6 godina, dakle 2o1o. godine, i tada su izvedeni ovi zlatni delovi. Nadograđeno je zato što ova dvojica pomenutih arhitekata nikada nisu stavljali ništa od materijala koji bi mogao da bude uklonjen. Uvek su se ograničavali uglavnom na granit, na mermer, na kamen, itd. Ako ste bili u tim gradovima koje sam pomenuo, verovatno ste i primetili da nema tih pozlata. Ovo ovde je samo pozlata i ne može ništa da se skine.

Inače, mnogi ljudi smatraju da je time malo i naružena i narušena fasada, i otprilike može i da se vidi i da bez toga. Čak i kada bi se uklonili ovi pozlaćeni elementi, nikada ne biste rekli da prethodnoj fasadi nešto fali.

Pozorište je izuzetno dobro što se tiče održavanja situirano, s' obzirom da Vlada republike Bugarske ulaže velika sredstva u ovo pozorište, ona ga čak iz svog budžeta finansira, pa čak i organizaciju brojnih predstava koje direktno Vlada Bugarske finansira.

OTKRIJ SOFIJU PDF

Ukoliko Vam se dopada moj blog, možete lajkovati FB STRANICU i tako pratiti sve nove vodiče.

Sve moje uspomene iz Sofije

Moj vodič kroz Sofiju (I deo)

Moj vodič kroz Sofiju (II deo)

KATALOZI NA SRPSKOM JEZIKU IZ INFO-CENTRA SOFIJA
koji Vam mogu pomoći za planiranje obilaska grada;

u Sofiji,

dana 5.o6.2o16. godine