понедељак, 18. јул 2016.

Moj vodič kroz Sofiju (II deo)



Našu šetnju nastavljamo dalje.


NACIONALNI PARK

U ovom parku se između ostalog nalazi i zgrada Ministarstva odbrane, pored nje smo upravo prošli, i muzej Bugarske pravo od nas tu gde se ovo sada snima ako ste videli, a sada idemo da vidimo još jedan muzej vrlo interesantne spoljašnjosti.


Zgrada ministarstva odbrane je odmah levo ako gledate na glavni ulaz u teatar "Ivan Vazov"

 

 



nekada BUYUK DŽAMIJA SOFIJA - sada NACIONALNI ARHEOLOŠKI MUZEJ

Naime, ovo i nije bila nikada zgrada muzeja, sve do 19o8. godine, kada je odlučeno da se umesto nekadašnje džamije njeno zdanje iskoristi kao sedište arheološkog muzeja. Ovo je jedna od najstarijih džamija. U principu smatra se i da jeste najstarija džamija u gradu. 


Buyuk džamija (Arheološki muzej), 1494. godina

Sagrađena je 1494. godine i poznata je pod nazivom Buyuk džamija. Ona je danas pretvorena u muzej, a ono što je interesantno je da su ti neki radovi koji su bili planirani da izmene u potpunosti izgled ovog zdanja obustavljeni i rečeno je ostavite tako kako je bilo, neka podseća da je nekada to bila džamija. 
Inače, ovo je džamija koja nema minaret - minaret je srušen.


 


Nadgrobni spomenici desno od glavnog ulaza u arheološki muzej

Stalna postavka podrazumeva da je na 2 nivoa postavljeno više od milion predmeta iz različitog perioda od praistorije do današnjih vremena, i svakako se može videti deo te stalne postavke. To su ovi uglavnom nadgrobni spomenici iz bliskog perioda, pronađeni u nekadašnjoj Serdici, odnosno u nekadašnjem gradu koji je postojao pre Sofije.



Tačno ispred arheološkog muzeja nalazi se i ova prelepa fontana.

Neke značajnije iskopine još uvek čekaju da budu otkrivene u potpunosti. U toku su radovi, a deo je otvoren besplatno za posete.



REZIDENCIJA PREDSEDNIKA BUGARSKE

Videli ste ovde je sedište predsednika Bugarske i videli ste počasnu stražu koja je ovde upravo prodefilovala. Tako da ljudi dolaze ovde i snimaju. Možete se i Vi slikati pored njih, s' tim što na rastojanju manjem od metar izlaze i prave problem.





Upravo možete posmatrati smenu straže koju čine dva bugarska vojnika.
Prolazimo dalje unutra kroz prolaz da bismo videli još jednu crkvu. 



I jedan makar meni zanimljiv detalj sa upravo ovih vrata kroz koja prolazimo - a to je opet lav



A ovde smo okruženi ostacima Serdike i s' obzirom sada na ova novija zdanja nije moguće rušiti sve ovo i iskopavati da bi se našli ti stari delovi grada, tako da će to verovatno zauvek da ostane ispod površine zemlje.


Ostaci centralnih ulica Serdike - ova slika i slike dole



I ovo je nešto što sam morala da slikam, a što sam videla na mnogo mesta tamo ;))

Idemo dalje ...



ROTONDA SVETOG GEORGIJA POBEDONOSCA - nekadašnja KRALJEVSKA PALATA

Ovo je u principu objekat koji je crkva. U pitanju je crkva Svetog Đorđa, a nazivaju je još i Rotonda. Ono što je ovde nekada bilo, a bilo je u 4. veku, dakle ovde se nalazila rezidencija čuvenog cara Konstantina, vizantijskog vladara, kojim se i mi ponosimo da je rođen u Nišu, a koji je vladao jednim velikim carstvom, svakako drugim najznačajnijim posle zapadnog Rima - Vizantijom.


Ispred glavnog ulaza u crkvu slušamo priču vodiča




I u ovoj crkvi je strogo bilo zabranjeno fotografisanje.

Ovo su 2 razglednice koje sam se vratila da kupim ipak, iako je bila nedelja i pare smo zamenili skroz na kraju ture vođenja kroz grad, odnosno kod Banja Baši džamije. 


Ova crkva koju danas vidimo je obnovljena kada i crkva svete Sofije 198o. godine i vidite da je slično postavljena od cigli. Ona je i u svom početku građena od cigli, a na temeljima stare crkve. Dakle, nova crkva kada je građena odlučeno je da se makar stari temelji koriste zato što ih smatraju svetinjama.
Zašto svetinjama?

Zato što ovde počiva zaštitnik Bugara, odnosno najveći bugarski svetac Sveti Jovan Rilski, i njegove mošti su ovde počivale sve do 1187. godine, kada je srpska vojska njih uzela i odnela i nakon samo nekih 15-ak godina ih je vratila nazad.

SVETI JOVAN RILSKI


Sveti Jovan Rilski

Kasnije se to desilo nama sa našim kraljem Milutinom i to ćemo uskoro videti. Crkva nije oslikana, deluje izuzetno neugledno, kako spolja unutra je dosta prijatnija, i ono što ste videli ovde iza same crkve su ostaci centralnih ulica Serdike, svuda raštrkanih ovde po gradu, ali nažalost zauvek će ostati samo jedno sećanje na to i ko zna čega još ima neiskopanog u smislu arhitekture - blaga koje se nalazi ispod nas.
Pošto u unutrašnjosti nije dozvoljeno fotografisanje, evo čisto da vidite kako to otprilike izgleda
- slika sa neta

Ali nema šanse da se to sada sve ruši - kao ni ovaj ovde hotel koji je od najznačajnijih u Sofiji, da bi se vršila istraživanja.

Ротонда Светог Георгија – историја и загонетке

Idemo opet u crkvu, izlazimo i idemo dalje ...



HRAM SVETE NEDELJE - CRKVA SVETOG KRALJA


 
Desno od ulaza u prethodnu crkvu, stepenicama je potrebno da se popnemo, da bismo došli do naše sledeće crkve - crkve Svete Nedelje. 

I evo upravo nailazimo baš na nju.

I ispred ove crkve toga dana zatičemo pripreme za venčanje. Nakon toga, kasnije će ih biti još nekoliko u nastavku nakon ovog. 

Kao što možete pročitati na samom ulazu u pitanju je hram koji se zove Sveta Nedelja, a posvećen je starom božanstvu, odnosno onome što je u Bugarskoj tradiciji vezano za staru grčku reč kirijakija, odnosno nedelja, kirios što znači Hrist.



Ova crkva građena je još u X veku. Ono što je interesanto je da je građena od materijala koji nije toliko čest u Bugarskoj. Pogledajte ovaj kamen. Ovaj kamen nam dolazi ustvari iz dinarskog kraja. U pitanju je kamen koji se zove Tenelija i od tog kamena je građen i most mehmed Paše Sokolovića, odnosno Na Drini Ćuprija u Višegradu.


 



Inače sama crkva je nekoliko puta rušena. Poslednja obnova je bila 1898. godine, mislivši da će tada kada je Bugarska stekla punu nezavisnost da prestane sa napadima na njene bogomolje, od strane zaostataka turskih grupa koje su tu ostale, pa čak i u ranom 2o. veku, nastavile da izvršavaju razne vrste napada, pljačke itd, dok sve to nisu počistili.
Jedan od najgorih momenata u istoriji ove crkve svakako desio se 16. aprila 1925. godine kada su pokušali da ubiju tadašnjeg vladara i to možete videti i to piše na tabli tadašnjeg cara Borisa, pokušali su da ga ubiju, zato što je sa vernicima prisustvovao nekom bogosluženju.




Tom prilikom komunistički agitatori, odnosno aktivisti komunističke stranke ovde u Bugarskoj su zapalili crkvu. Crkva je izgorela gotovo do temelja i tom prilikom je više od 15o ljudi poginulo. To je jedan od najmračnijih datuma u istoriji ove crkve.
Ipak, ono po čemu je ona svakako poznata jeste još jedan naziv zove se i Crkva Svetog Kralja, a zašto svetog kralja i ko je taj kralj bio mi vrlo dobro znamo. Dakle, u pitanju je kralj Srbije Milutin Nemanjić koji je ovde sahranjen. Godine 146o. njegove mošti iz manastira Banjsko prenete su ovde zašto? ... zato što godinu dana pre toga Srbija pada u turske ruke, Smederevo pada 1459. godine i kako bi se izbegla sudbina moštiju svetog Save i mnogih naših poznatih ličnosti, ne samo vladara, nego i znamenitih Srba, čije su mošti Turci spaljivali, uništavali ili odnosili na nepoznatu lokaciju. Isto su želeli verovatno i da urade sa moštima kralja Milutina. Stoga je on prenet ovde. 
Do 2oo6. bugarska crkva nije želela uopšte da pomogne našoj crkvi u okviru agitacije prema bugarskoj državi da se odobri da se mošti vrate u Srbiju, već je samo donela odluku da deo moštiju tzv. čestice moštiju kako se to kaže, prenesu u Srbiju, gde će jednoga dana kada hram svetog Save bude završen, dole u kripti počivati svi Nemanjići.


Celivanje moštiju našeg svetitelja




MOŠTI SRPSKOG KRALJA MILUTINA

Kralj Milutin


Mošti srpskog kralja Milutina u Crkvi Svete Nedelje u Sofiji

Kovčeg kralja Milutina




Ono što je interesantno jeste da Bugari izuzetno poštuju ovu crkvu i svetog kralja Milutina koji tu počiva i videćete mošti svetog kralja, uglavnom pokrivene, i tu je provereno dozvoljeno fotografisanje. Dakle, kod moštiju samo tu gde je kralj Milutin može da se slika, i ukoliko vas nešto pitaju ili opomenu kažite da ste iz Srbije, jel oni dozvoljavaju da se tu slika. Nigde van toga ne idite foto-aparatom, van tog ćoška i sada ćete videti i gde se to nalazi.


***
!!!   KORISNE PREPORUKE:

Odmah jedna napomena pre nego što uđete, sad mi je prilika da vam kažem jer je odavde najlakše da vam objasnim gde možete ići, vidite pravo ovu pešačku zonu - to je ulica Vitoša.


Lokacija bulevara Vitosha u odnosu na katedralni hram Svete Nedelje u Sofiji


RESTORAN


Tu se nalaze brojne radnje, restorani, itd, ali bih vam ja preporučio restoran koji se nalazi iza mene, kao jedan od boljih restorana restoran "Happy Bar and Grill" - izuzetno je dobar, ekstra je klopa, povoljan je restoran, i mislim da je amibijent jako dobar i da imaju jako lepu baštu.

MENJAČNICE
Imate u ovoj ulici Vitoša, s' tim što jedina menjačnica koja radi nedeljom i koja provereno radi nalazi se nekih 3oo metara odavde. Imate jednu bližu, imate i varijantu da odete iza odmah u ovaj hotel, i da na recepciji zamenite novac. 


Tačna lokacija hotela u odnosu na hram


A imate i varijantu da ostanete do kraja šetnje koja će biti završena za nekih 5 minuta i da vidite gde ima isto menjačnica. U jednoj ulici koja se slučajno zove Pirotska


Tačna lokacija Pirotske ulice u odnosu na Banja Baši džamiju

I još jedna napomena tržni centar "Sofija mall" nalazi se 15 minuta odavde, koji radi danas iako je nedelja.

***
Kako stići odavde do autobusa ?

Ovde iza crkve se nalazi ona skulptura svete Sofije, i vrlo jednostavno samo joj okrenete leđa i idete pravo, proćićete tamo gde se ono snimalo što smo videli.



Evo je skulptura Svete Sofije


KIP SVETE SOFIJE - ZAŠTITNICE DRŽAVE

Predstavlja mladu ženu sa krunom na glavi (koja je slična zidu tvrđave), koja u desnoj ruci drži lovorov venac, a na levu joj je sletela sova - SIMBOL MUDROSTI. 

Vajar Georgi Čapkanov, Kip Sofije, 2ooo. godina

Savremeni simbol prestonice - Sofije

Nalazi se u bulevaru Todora Aleksandrova, na jednom od najprometnijih mesta u gradu i nikako ga ne možete promašiti. U odnosu na ovaj kip, malo desno, nalazi Vam se i parking. 


Do autobusa odavde treba nekih 2o-ak minuta. I još jedna napomena ko želi da se penje gore na planinu Vitoša, najbolje je da se spustite dokle god možete pešice ulicom Vitoša i da uzmete taksi da vas popne gore vrlo povoljno - ako ide vas više možda po par evra će vas izaći. Jako je povoljan taksi o,77 leva - km. Možete se i pogađati na srpskom - oni izuzetno dobro razumeju kada su pare u pitanju.

Dalje našu šetnju nastavljamo do jednog hrama.


HRAM SVETE PETKE SAMARDŽIJSKE

Niko nije uspeo da poruši ovaj hram - ni Vizantija, ni razne horde raznih naroda koje su ovuda prolazile da bi pljačkale, ni Turci, ni ono što je došlo posle Turaka, pričamo o komunističkom sistemu, odnosno o novim komunističkim vlastima, Ono što su oni svakako nameravali da urade da bi sagradili ove zgrade, odnosno da bi sredili centar grada, bilo je između ostalog planirano sve ovo porušiti.


Hram Svete Petke Samardžijske


Na metro stanici SERDIKA, nalazi se drugi punkt info-centra, 
ali je i on u ovo vreme bio zatvoren. :((

Tourist Information Centres




I navodno vođa tih arhitekata nije mogao da veruje jednostavno da ta crkva još uvek nije srušena, jel među radnicima je postojala priča da su se dešavale čudne stvari onima koji bi pokušali da sruše crkvu. Svaki od radnika koji bi porušio deo crkve kada ode kući doživeo bi neku veliku nesreću. Za to se vezivala srdžba, odnosno bes Svete Petke, koja je jedna od najvećih svetica kod Bugara, pa i kod nas, a ono što je interesantno je da je na kraju taj čovek koji je upravljao tim radovima sa rušenjem, na kraju seo sam u bager i krenuo, međutim bager se ugasio. On je pokušavao da startuje motor, nije uspeo, na kraju je uzeo čekić i počeo je da razbija, i kada je došao kući navodno, baš toga dana su trebali njegovi najbliži da se vrate sa nekog odmora, i oni su poginuli na putu pred samu Sofiju.
To se naravno vezuje sa legendu, pre svega vezano za to da Svetu Petku ništa ne može da poruši ono što ona predstavlja. I vidite ta crkva je sačuvana i ona neće biti verovatno rušena do nekog novog dolaska nekih novih osvajača, ali činjenica jeste da legende uglavnom nisu tačne 1oo%, pa ni ova da ništa nije moglo da sruši crkvu.


Naime, crkva je bila rušena nekoliko puta, s' tim što nikada do kraja. Navodno, uvek kada bi se došlo do toga da se treba sve sravniti sa zemljom, onda bi se desilo neko veliko menjanje na svetskoj, pa i na ovoj lokalnoj sceni, i onda bi došlo do toga da se ti radovi napuštaju. To je bilo više vezano za taj period kada je dolazio do previranja Austrijsko-Turskih ratova, zatim ratova unutar habsburške monarhije, ratova koje su imali Bugari u I i II svetskom ratu. Nakon toga, taj diktatorski režim Todora Živkova itd itd.  
U ovoj crkvi su svakoga dana bogosluženja, tako da ukoliko želite možete i da uđete  negde oko 16,oo ili 17,oo h je otvorena.

Idemo da završimo našu šetnju ...


BANJA BAŠI DŽAMIJA

Arhitekta je vrlo poznat čovek. Džamiju se sagradio Mimar Sinan, a po naređenju Kadi efendije. To je bio čovek koji je napravio most Na Drini Ćuprija, svakako najveći arhitekta u istoriji Osmanskog carstva i po Istanbulu je zaslužan za veliki broj verskih objekata koje je ostavio za života, a život mu je bio veoma dugačak - 99 godina je živeo.
Ono što ova džamija svakako predstavlja, jeste glavno uporište Muslimana u Sofiji.

Mimar Sinan, Banja Baši džamija, 1567. godina

Glavni ulaz u džamiju

Natpis iznad glavnog ulaza


Ono što još treba istaći, džamija kao jedna klasična bogomolja za Muslimane, uvek sadrži mesto gde se molite, gde se odvija namaz. Nekada je to čak i ispred džamije, međutim vidite da to ovde nije slučaj, stoga se mora ući unutra radi namaza.
Takođe se tu nalazi i munara ili kako ga mi zovemo minaret. Minaret koji ima šerefe, odnosno one balkone sa kojih možete da čujete pozive na molitvu. Klanja se 5x dnevno. Prvi namaz je sabah, zatim ide podneikindijaakšam jacija. Nakon akšama sledi noć, s'obzirom da Muslimani svoje namaze terminološki određuju prema položaju sunca u odnosu na zemlju, mesec itd.
Kada govorimo o tome nekada može biti veći, nekada manji razmak između sabaha i akšama, ali znači kada dođe akšam, to znači da je sunce tog momenta zašlo. Kao kada dođe sabah, to znači da sunce tada izlazi.
Osim toga postoji i jedno sveto pravilo, a to je džuma. Džuma se ispoljava petkom u podne i to je najvažnija molitva u toku nedelje. Ako tri puta propustite džumu, vi ste izbačeni iz muslimanske religije, odstranjeni ste kao nevernik.
Ono što je zanimljivo jeste da to niko ne može da proveri, zato što se klanjaju i po kućama, a ono što svakako jeste obaveza da pre nego što uđete u namaz osim čista srca, duše i naravno čistih misli, da budete čistog tela. Zato postoje objekti koji se nazivaju šadrvanima, gde se dolazi i pre namaza se ritualno operu ruke, umije se lice, operu se noge, kako bi čista tela ušli u namaz.
Ono što jeste zanimljivo je da je ovo i jedna od najstarijih džamija. Svakako jeste spomenik kulture, pod zaštitom Vlade Bugarske, ali ono što ovoj džamiji svakako nedostaje jesu vernici,  s' obzirom da broj Muslimana koji klanja u ovoj džamiji nikada ne ispunjava ovaj kapacitet koji je nekih 7oo ljudi kojih može u nju da stane.

NAMAZ (islam) 


STARA GRADSKA POKRIVENA PIJACA

Arhitekta Nauman Torbov, Centralni hali, 19o9-11. godina

Preko puta u bulevaru kneginje marije Luize je nešto što bi trebalo da bude nešto kao zatvoreni tržni centar sada, ali u pitanju su ostaci nekadašnje pijace.
Ako vas još zanima religija, iza ove građevine se nalazi i sinagoga. U pitanju je akšenaška sinagoga, odnosno hazarska bogomolja.


MENJAČNICA

Ovde se nalazi menjačnica, ova crvena Change koja radi. To je Pirotska ulica i u njoj imate par lokala. Menjačnicu ćete lako naći samo ako od glavnog ulaza u džamiju pogledate malo dijagonalno. A ako želite da krenete nazad ka autobusu, idete do statue Sofije i samo krenite levo.

Menjačnica u ulici Pirotska - dosta nas je upravo u njoj menjalo novac po preporuci vodiča, a ima i onih koji su novac menjali na drugom mestu i kažu da je tamo kurs bio povoljniji.

Za 25  dobijalo se toga dana = 46,48 BGN - leva

 
KURSNA LISTA BUGARSKI LEV (BGN) --- ovde

I njihove novčanice izgledaju ovako 

Ako se izgubite pitajte bilo koga i kažite samo hram Nevski i oni će Vam reći kako da stignete do hrama.
U ovom parku imate iza muzej grada Sofije ali se tu iza nalaze i izvori, pošto je Sofija izuzetno bogata vodenim površinama. Vi tu imate i banje nekadašnje, zato se i džamija i zove Banja Baši.




MINERALNO JAVNO KUPATILO

Odmah takoreći iza džamije nalazi se i ovo kupatilo.

Arh Petko Momčilov i Jordan Milanov, Mineralno javno kupatilo, stil secesija, 19o8-13. godina


Kupatilo je danas Muzej istorije Sofije.



* * *

Nakon 2 sata vođenja kroz grad, ovde je tura sa vodičem bila završena. Nakon toga usledilo je slobodno vreme kroz grad.

Kada završite poslove u menjačnici, možete tu odmah svratiti i u toalet. Uđite naravno u Mekić, naručite nešto i šifra sa računa će Vam poslužiti kao ulazak u toalet. 




PARKING U SOFIJI

Sofija je podeljena na zone u centru grada. 

ZONE PARKIRANJA

Zelena zona je širi centar grada.



Evo i cene parkinga, ukoliko nekoga bude to zanimalo

mmmm ... ;))))

Cena sladoleda je bila za 1oo gr -
primera radi 2 ovakve kugle - šumsko voće i čokolada bile su 2,47 leva
Ovo je bio kiosk kod parkinga, malo iznad Mc Donald's-a.


Stojim kod Banja Baši džamije i tačno desno na slici je prikazano i piše gde se nalazi ovaj parking


 
I opet smo naišli na jedno venčanje.

 

Cveće ispred hrama Svete Petke Samardžijske


SUVENIRI   (MAGNETIĆI, KNJIGE, UKRASNI TANJIRI i OSTALO)

Ukoliko Vas zanima kupovina magneta ili ostalih suvenira, obratite pažnju na ovaj hram Svete Petke. Ne znam iskreno da li ih na drugim mestima ima, ali Vam mogu garantovati da ih ovde svakako ima. Znači, tu u podzemnom delu se nalazi gomila radnjica gde možete kupiti ovakve suvenire. I tu sam rekla da se i nalazi jedan od ogranaka turističkog info-centra, kojih u gradu ima ukupno 3. 


Ovo su neki od suvenira i bugarska ruža naravno 

Ja moram priznati da mi je ova maramica bila najlepša kao suvenir

Razni sapuni i mirisi

I za ljubitelje magnetića - ovde ima prelepih


Ono što Vam ja mogu preporučiti jeste upravo ovaj vodič sa svim znamenitostima Sofije - ova knjiga-vodič je na engleskom/nemačkom jeziku.

I meni najslađi bio je ovaj magnetić. ;))

Nakon kupovine suvenira i magnetića, odlučila sam da se polako vraćam putem koji je vodič i preporučio, dakle od statue Svete Sofije ka dole, putem kojim je potrebno doći i do našeg autobusa. Pošto smo novac zamenili tek nakon obilaska grada, plan mi je bio i da ponovo uđem u sve crkve koje smo usput obilazili i da kupim makar po 1 razglednicu za uspomenu. 
Međutim, pošto je bila nedelja, sve crkve su već u doba kada sam ja stigla do njih, bile zatvorene. Tako da bi bilo lepo ponoviti ovaj izlet do Sofije. ;)) A meni to tako teško pada. ;)) I to mi je jedna od mana ovog izleta, pošto smo novac zamenili tek na takoreći kraju radnog vremena toga dana. 

Ovo je jedna od žardinjera kada se krene prema zgradi Ministarskog saveta u Sofiji, koju nisam mogla a da ne uslikam.


Zgrada Ministarskog saveta Republike Bugarske - Vlade Bugarske



PARTIJSKI DOM

Zgrada Partijskog doma

LARGO SOFIA


I kod rezidencije predsednika republike opet nailazimo na još jedno venčanje ;))


Najpre sam svratila do Rotonde da bih kupila razglednice za uspomenu, jer je fotografisanje bilo strogo zabranjeno. I to je jedina crkva gde sam uspela da uđem i kupim ih. 

A onda sam mali predah napravila uz kapućino u kafe-restoranu pod imenom takođe "Rotonda". Tačnu lokaciju ovog kafea vidite na prethodnoj slici - odmah desno u odnosu na glavni ulaz u hram. Ulica je Saborna, br. 14A (ул. „Съборна“ 14A).



Nakon kafe i male pauze, šetnju nastavljam dalje bulevarom i nailazim na zgradu:



BUGARSKA NARODNA BANKA

Ovo je centralna banka Bugarske. Osnovana je 1879. godine.




Detalj sa fasade narodne banke



PARK U BULEVARU CARA OSLOBODIOCA


Kako je ukrašen park u bulevaru u samom centru Sofije




NARODNI MUZEJ

Vraćam se nazad trasom kojom smo i obilazili grad, odnosno ovim bulevarom i ovaj muzej nalazi se odmah levo u odnosu na Rusku crkvu.

Nalazimo se u ulici Georgi Benkovski

I odavde se baš lepo vidi Ruska crkva Svetog Nikole

I park odmah desno od crkve

Tu odmah iza parka potrebno je da pređete ulicu i skrenete na gore, da biste izašli do katedralnog hrama Aleksandra Nevskog, odakle je i zakazan polazak nazad za Beograd.

U parku do velelepnog katedralnog hrama, nalazi se i nekoliko spomenika:







Između ostalog i spomenik caru Bugarske - Samuilu




U parku oko čitave katedrale Nevski skoro imate i ovakve klupice. Možete doći malčice ranije u odnosu na dogovoreno vreme polaska nazad i tu sačekati malo sam polazak.


Katedralni hram Aleksandra Nevskog - slikan noću



***



POVRATAK ZA BEOGRAD

21,oo h po njihovom, odnosno u 20,oo h po našem vremenu, pošli smo nazad za Beograd, sa parkinga kod hrama Aleksandra Nevskog, gde je naš autobus i bio parkiran čitav dan. 





Za sat vremena bili smo na granici. Posle toga ušli smo u Srbiju i kada smo prošli Sićevačku klisuru i ušli na auto-put, kod Niša smo pravili samo tu jednu pauzu i u odlasku i u povratku. Ova pauza trajala je 25 minuta za toalet i kafu. Tako da sada nije bilo 3, nego 2,5 sata otprilike do prve i jedine te pauze. 


Pauza na pumpi u Nišu - 25 minuta


Uvek sve zavisi naravno i od zadržavanja na graničnom prelazu. Vraćamo se istim putem.     

I u 2,12 h stigli smo na parking SC.


***






Sve moje uspomene iz Sofije









u Sofiji,
dana 5.o6.2o16. godine


Нема коментара:

Постави коментар