недеља, 14. август 2016.

Šetnja Knez Mihailovom ulicom (II deo)



ZGRADA FILOZOFSKOG FAKULTETA
Čika Ljubina br. 18-2o

Priča Beograskog Univerziteta je počela od ovog fakulteta. Uzima se da je 19o5. godina godina kada je osnovan Beogradski Univerzitet.
Ovo je nova zgrada fakulteta i posebno je za šetnju Knez Mihailovom bitan V sprat, jer se na tom spratu nalazi katedra za istoriju, gde je Vaš vodič gdin Zoran Ilić, na ovoj turi crnčio nekoliko godina. ;)))




Zgrada Filozofskog fakulteta



DELIJSKA ČESMA

Za ovakvu kakva sada izgleda - rešenje je dao naš slavni arhitekta Aleksandar Saša Deroko. Ovo je treća lokacija Delijske česme u Knez Mihailovoj. Delije - kažu odred turske vojske vrlo agresivan, konjički odred turske vojske. Kitili su se raznoraznim perjem ptica, takve su ogrtače imali da bi što strašnije izgledali. Ovde u Beogradu na uglu ulica Vuka Karadžića i Knez Mihailove, imali su nekada svoj han i kasarnu.


Ovako danas izgleda Delijska česma koja je postavljena ispred tadašnje Američke čitaonice

Aleksandar Deroko, Delijska česma

Delijska česma se prvo nalazila u Delijskoj ulici Vuka Karadžića, pa onda na uglu Vuka Karadžića i Knez Mihailove, pa je izmeštena 1987. godine, kada je urađena rekonstrukcija Knez Mihailove - postavljena je ponovo ovde.



KUĆA LJUBICE AVAKUMOVIĆ
Knez Mihailova br. 34

Još jedna priča o beogradskom mirazu. Kuća Ljubice Avakumović, jedne od ćerki Jovana Avakumovića, jedno vreme predsednika Kraljevske vlade. Angažovani su dvojica slavnih Rusa Roman Verhovski i arhitekta Lukomski, da urade ovu zgradu koja je sagrađena samo za rentu za miraz Ljubici Avakumović.

Arhitekte Jovanović i Verhovski, Kuća Ljubice Avakumović, 1922-23. godina
Izrađena je kao miraz i sadrži prelepe balkone i niše po projektu Viktora Lukomskog

Detalji sa prelepih terasa

Vaš putopisac je radio tačno preko puta ove zgrade u periodu od 1989. do 1991. godine i uživao je u ovom pogledu svakodnevno. ;))
Ovo je po mom mišljenju jedna od najlepše ukrašenih fasada u ovoj ulici.

Ko su bili ti Avakumovići?

Ako ukucate na internetu beogradske porodice ili srpske porodice XIX veka, videćete posebno da nešto piše o Baba-Dudićima.


Nekoliko decenija XIX veka u Beogradu je važila priča sledeće sadržine:

Obrenovići vladaju Srbijom, Karađorđevići pretenduju da vladaju Srbijom, 
a Baba-Dudići upravljaju Srbijom.

Ko su Baba-Dudići?

Smatra se oko 18oo-te godine da je negde sa Kosova najverovatnije iz Prištine, u Beograd došla stara prištinska kafedžika, koja je ovde otvorila kafanu, po imenu Baba-Duda Karabiberović.
Baba-Duda Karabiberović imala je žensku čeljad, koju je u generaciji sve dobro poudala za visoke državne činovnike. Pa je onda nastupila II generacija i Vi na netu možete da vidite spisak od par desetina poslanika, generala, predsednika sudova, načelnika okruga, ministara, predsednika vlade, i svi su se zbirno zvali Baba-Dudići, jer kao pašenozi i zetovi i šogori itd pripadali su toj grupi Baba-Dudića, koji su se držali između sebe. Znači od Baba-Dude Karabiberović do ove secesionističke zgrade za rentu, kao miraz Ljubici Avakumović.
Tu se Avakumovićima ne završava priča. Još jedan interesantan detalj ima. Ljubica je imala sestru Danicu i Danica Avakumović se negde pogubila iz Beograda. Prošle su decenije, i etiopski negus Hajle Selasije - Brozov prijatelj dolazi u Beograd, etiopski car, isti onaj koji je akademiku Pavlu Saviću uručio dukat kad je bio u institutu u Vinči, jer je mislio da je jedan od konobara zbog leptir-mašne koju je nosio akademik Savić, jer je takav ceremonijal bio i u toj sviti etiopskog negusa pojavljuje se satara dvorska dama udata za uglednog veleposednika etiopskog društva - Danica Avakumović.
Znači, Ljubicina sestra je završila na dvoru negusa Hajla Selasija. Prosto neverovatna priča.



PALATA SRPSKE AKADEMIJE NAUKA I UMETNOSTI
Knez Mihalova br. 35

Sagrađena je delimično na bašti koja je pripadala jedno vreme knezu Aleksandru Karađorđeviću, koji je proteran iz Srbije Svetoandrejskom skupštinom, i na delu placa koji je pripadao knezu Mihailu Obrenoviću.


Palata SANU

Glavni ulaz u SANU

Arhitekte Dragutin Đorđević i Andra Stevanović, Palata SANU, 1924. godina


Dvojica arhitekata Jovanović, Stevanović Andra još ih je dosta bilo na tom projektu, projektovali su ovu palatu koja na sebi ima primese secesije i to je verovatno najlepša palata ovde u Knez Mihailovoj ulici.




Ulazni hol palate SANU

 

U ovoj zgradi nalazi se Arhiv, zatim razni instituti SANU, jedne od 3 naučne referentne ustanove srpskoga društva.
Kad kažemo 3 uz SANU to su još i Beogradski Univerzitet i Matica Srpska u Novom Sadu.
Dole u prizemlju nalazi se i Galerija SANU, koja je i bila moje prvo radno mesto u periodu od 1989. do 1991. godine. ;))


Zgrada se prostire na 3 ulice

Table na zgradi u Beogradu




Možemo da nastavimo dalje...




ZADUŽBINA NIKOLE SPASIĆA - "DOM SRPSKOG NARODNOG INVALIDSKOG FONDA SVETI ĐORĐE"
ugao Knez Mihalove br. 37 i Vuka Karadžića br. 8

Još jedna od kuća koja je pripadala Nikoli Spasiću. Kuća je sagrađena za potrebe bogate beogradske porodice Jovana ??? i vidite ovde ovu nišu gde se nalazi skulptura Nikole Spasića, radio ju je arhitekta Jovanović.


Zadužbina Nikole Spasića u Knez Mihailovoj br. 37





Niša gde se nalazi skulptura Nikole Spasića


Ulaz u Galeriju ULUS


Tu se nalazila volovska glava, jer anđeli su bili trgovci grosisti na veliko, sa teladima, volovima, kravama itd .. nisu se stideli svoga posla, od koga su se obogatili, tako da se u toj niši nalazila volovska-bikovska glava, koju je posle sklonio kad je kupio Nikola Spasić, i postavljena je njegova bista.

Šetamo dalje Knez Mihailovom ulicom ...


ZGRADA "RUDNAP"-a
Vuka Karadžića br. 6
I ova ovde zgrada je zgrada Francuskog osiguravajućeg društva "Nacional". Ovo je zgrada "RUDNAP"-a, nekada je bila zgrada hotela Rusija. Vlasnici su bili takođe čuveni beogradski bogataši, porodica Barlovci.


Zgrada hotela Rusija - nekada izgledala je ovako

Zgrada "RUDNAP"-a

Detalji sa fasade



Možemo da nastavimo dalje ...



ZGRADA MONOPOLA ili STAROG FILOZOFSKOG FAKULTETA

ili kako je stari beograđani baš pamte palata Lahovari. Ona je prva dvospratna zgrada u Knez Mihailovoj.. 

A zašto palata Lahovari?
Vlasnica ove zgrade bila je Simka Obrenović-Lahovari. Ona je vanbračno dete Anke Obrenović udate Konstantinović, koja se sa svojim zetom udovcem prošvalerala, još za života svoje rođene sestre.
Inače, Anka Obrenović je ćerka gospodar Jevrema i gospođe Tomanije Obrenović. Beograd tada ima između 35 i 4o hiljada stanovnika, i možete misliti kako je to izgledalo ovde po kućama, po Knez Mihailovoj, pričajući šta je uradila jedna Obrenovićka. Iz tog rodoskrvnog zlona u patrijarhalnoj Srbiji, ona je sa svojim zetom Janaćkom Germanijem, dobila vanbračno dete Simku.
Međutim, ta velika dama Beograda, početkom XIX veka patrijarhalna stara dama, Tomanija Obrenović, inače rodom iz zapadne Srbije iz Valjeva, ćerka je čuvenog Anta Bogićevića, valjevskog vojvode i bogate familije. Ona je uzela to svoje unuče, jedno vreme je bila kod njih, pa je onda školovala u Švajcarskoj, pa se vratila, pa je otišla na velike posede Obrenovića u Vlaškoj i Moldaviji.
Simka Obrenović se udaje za rumunskog plemića, doktora prava, Aleksandra Lahovarija, tvorca modernog ustava u Rumuna, i onog rumunskog političara koji je kumovao da se skloni uzurpator Jon Kuza, i da se dovede nemačka porodica koja je primila pravoslavnu veru, Koincoler i Sinmaringern, koja je i vladala Rumunijom, do kraja II svetskog rata. ministar pravosudja Aleksandar Lakovari, Obrenovićevski zet, poklekao je mlbama svoje žene Simke, koja je želela us vom Beogradu da ima nešto svoje, sagradjena je ova kuća, kupljena je za njihove potrebe, i posle I balkanskog rata ona je otvorila, napravila bolnicu za ranjenike, gde se od nekih ranjenika zarazila, i umrla. Vrlo neobična figura srpske građanske scene, i vrlo neobična obrenovićka Simka Obrenović Lahovari.



KUĆA APOTEKARA JOVANA ĐURIĆA
Knez Mihailova br. 39

Ova ovde kuća je dvospratna, kuća je lihvara i zelenaša jednog jedinog iz te epohe ovde u Knez Mihailovoj, apotekara Jovana Đurića. Tih nekoliko apoteka što je imao u gradu, kažu da su mu samo služile kao paravan, a ustvari davao je novce pod interes sa velikom kamatom i znao da koristi slabosti i trenutke ličnosti, odnosno porodica, da dolazi do velikih nekretnina. Tako je dole jednu poštenu porodicu i kuća se i danas zove Krstina mehana, braće Krstića, kojima je dao pozajmicu od hiljadu dukata, video da je porodica u problemu, i jednog jutra samo objavio u toj maloj beogradskoj čaršiji da Krstići ne mogu da vrate 1ooo dukata.
Braća Krstić koja je zaista žestoko radila da bi se dokopala Knez Mihailove, bila je prinuđena da proda tek napravljenu kuću u kojoj su držali mehanu i da isplati novce Jovanu Đuriću. Ali i dalje stari beograđani, bez obzira na tu finansijsku tragediju, dole niže pokazaću Vam, tu kuću i dan-danas zovu Krstina mehana. A to je uradio vlasnik ove kuće. 

Ali to je manje važno, ovde se gore na spratu dešavala jedna ljubavna storija, koja je potresala politički život Srbije, a bogme i negde trasirala i sudbinu naše zemlje.



Kuća Jovana Đurića, Knez Mihailova br. 39

U ovoj kući nalazi se i radnja "CARPISA" u brojevima 39-41


Gore je u stanu, koji je pod kvartir iznajmio veliki švaleraš kralj Milan Obrenović, smestio svoju ljubavnicu Artemizu Hristićevu.

ARTEMIZA HRISTIĆ - LJUBAVNICA KRALJA MILANA OBRENOVIĆA

O čemu se radi?

Milan je negde na nekom prijemu upoznao mladu snahu tadašnjeg poslanika Srbije u Carigradu-Artemizu Hristićevu. Ona je bila grkinja, jake crne kose, raskošnih oblina, malo maslinaste puti-možete misliti kako Grkinja izgleda ... i on je voleo takve tipove žena, i naspelo mu je da njenog muža dovede za svog ličnog sekretara.
Možete misliti od toliko ordonanasa, on se setio mladoga Hristića, ali ustvari želeo je da dovuče Artemizu da mu bude što bliže. Afera je brzo pukla, u malom Beogradu to je bilo nemoguće sakriti Ni danas se ne mogu sakriti takve stvari. I smestio je ovde. Kažu da je u po bela dana sa dvorskom ekipažom i kamarilom znao da stigne ovde, da ga fijaker sa grbom čeka, da boravi gore, da se posle izvesnog vremena vrati vidno raspoložen nazad u Stari Dvor, i sve to naočigled beogradske čaršije.
Ta afera je prosto kumovala već užasnom braku između Natalije i Milana. Milan je naterao beogradskog mitropolita da potpiše razvod, Natalija je otišla, ali se tad desio jedan detalj. Potresale su te afere Srbiju, beogradski studenti sačekaju Artemizu i sa onim čaktarima i zvonima proprate je dole na luku na reku Savu na pristanište, smeste je u brod, odatle je otišla u Carigrad i nikada se više nije vratila u Srbiju.
Ali bila je trudna. Par meseci posle toga, Milana koji je apsolutno ambivalentan spram crkve bio, naspe da ide na poklonjenje na Hristov grob u Jerusalim. Možete misliti Milan i hadžiluk? Razlog svih razloga je bio da prođe kroz Carigrad i da boravi u Carigradu u trenutku kada se Artemiza porodila.
On je vrlo brzo posle toga digao ruke, abdicirao je 1889. godine, jurio da ne kažem šta po Evropi, imao pristojnu apanažu, stalno mu bilo malo novaca, itd itd tako da se ta storija ovde u Beogradu završila.
Ali nesretna Natalija, koja je sahranila i muža i sina 19o1. i 19o3. godine i postala naslednica imovine Obrenovića, nije zaboravila taj čin beogradskih studenata, i svojim testamentom Beogradskom Univerzitetu ostavila je najveći privatni šumski posed u Srbiji - oko 7000 ha šuma Beogradskom Univerzitetu.
Beogradski Univerzitet je tek pre godinu-dve, počeo da se bavi tom problematikom, da bi se rešilo to pitanje.
Hristići su čekali svoj trenutak, od jada i čemera, iselili su se iz svoje kuće koja je bila kod Tri lista duvana, prešli gore u svoju vilu na vinogradima na Topčidersko brdo, i šta se desilo ...
Aleksandar je čekao sav ustreptao kad mu je otac umro, da ga iz Beča vrati, da ga ovde sahrani, bilo je pitanje političkog događaja, kada je car Franja Josif od grofa iz Vichija od intimusa Milanovog saznao da je Milan rekao .. ni mrtav u Srbiju ... preko mladog diplomate srpskog poslanstva Hristića poslao je vest u Beograd da Milana neće dati da bude sahranjen u Srbiji, nego je uz svu carsku pompu i sahranjen preko Sremske Mitrovice u manastiru Krušedol.
Vest koju je to donelo Aleksandru Obrenoviću bio je jedan od članova porodice Hristić, koji je eto nekoliko godina posle toga rukavicu mogao da vrati nazad u lice.

Možemo da nastavimo dalje ...



PRVA HRVATSKA ŠTEDIONICA - DANAS MUZEJ "ZEPTER"
Knez Mihailova br. 42


- napisana i ćirilicom i latinicom -

Ovo je zgrada koju je dvadesetih godina prošlog veka, po projektu arhitektonskog biroa "Sunko" iz Zagreba, sagradila tada najmoćnija finansijska institucija kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca - to je bila prva hrvatska štedionica.


Zgrada prve hrvatske štedionice - danas muzeja "Zepter"



Detalji sa ulaza


Detalji sa fasade

Sada ću Vam ispričati i priču koja se jednom broju Vas možda i neće dopasti, ali to su istorijske činjenice.
Mi stalno zastupamo teoriju da smo bili nevini u celoj toj priči kraljevine, maltene "virgo in takta" a pogledajte samo spisak ministara spoljnih poslova u Kraljevini SHS Jugoslavije ko je bio. Sem prvog, svi ostali isključivo Srbi, su članovi krupne srpske buržoazije. Srbima koji su tek krenuli da zauzimaju, posebno onim iz centralne Srbije, i Slovencima koji su participirali u svim kraljevskim vladama između 2 svetska rata, zasmetalo je što je najjača finansijska institucija prva hrvatska štedionica. Već kreću ti problemi na relaciji Zagreba i Beograda, koji su obeležili istoriju kraljevine SHS i Jugoslavije.
Hrvata nema da participiraju u vladi, i šta su srpski i slovenački ministri dogovorili .. samo tokom jedne noći proglasili su moratorijum na seljačke dugove. Finansijska institucija koja je najviše para finansirala seljaštvu, bila je prva hrvatska štedionica i ona je ujutru prosto bila bankrot. I tako je politički rešeno pitanje najjače finansijske institucije s' početka Kraljevine SHS.
Ostala nam je ova zgrada. Danas je u vlasništvu gdina Janković Ceptera. Nalazi se tu i jedna interesantna postavka izložbe srpskoga slikarstva XIX i XX veka, i u svakom slučaju vredi je obići.



ROBNA KUĆA "MITIĆ"
Knez Mihailova br. 41-45

Ovo ovde čine 3 kuće uglednih beogradskih porodica. Ova ovde na uglu Živanovića, ova ovde u sredini Julke Garašanin, ćerke Jovana Markovića Šapčanina i snahe Ilije Garašanina, i posle toga kuća Rašić-Terzibašić.


Ovako je zgrada izgledala pre prepravke za RK "Mitić"


Arh Konstantin Jovanović, Kuča Dimitrija Živanovića na 
uglu Knez Mihailove br. 41 i Uskočke br. 2, 191o. godina

Detalji sa fasade kuće Dimitrija Živanovića

Desno odmah je kuća Julke Garašanin

Kuća Julke Garašanin, Knez Mihailova br. 43
Julka Garašanin je ovu kuću dobila od oca u miraz.

Sve 3 kuće otkupio je možda najbogatiji među Srbima, tada te epohe Vlada Mitić, koji je ovde na ovome mestu i napravio svoju robnu kuću, koji je uveo pravilo plaćanja na poček, koji je na Slaviji kupio Mitićevu rupu, i hteo da sagradi najveću robnu kuću po ugledu na tek otvorene robne kuće u Nemačkoj. Nažalost bio je sprečen. Za izgradnju te robne kuće deponovao je u Narodnoj banci tada 220 miliona dinara. Novci koji su bili višestruko veći od fondacije Alfreda Nobela.
Mitić završava svoj život jako ružno. Posle II svetskog rata, navodno zbog toga što su njegove trgovine radile, komunistički režim ga je osudio i nisam siguran da li je tamo po onim godominskim i smederevačkim močvarama radeći - da li je tamo umro ili je umro od posledica prinudnog rada.




KUĆA RAŠIĆ-TERZIBAŠIĆ

Sudbina tih 220 miliona nikada se nije saznala. Interesantan je podatak da je ovde na uglu kuća Rašić-Terzibašić - prvo vlasništvo beogradske porodice Rašić, pa posle Terzibašića.


Kuća Rašić-Terzibašić, Knez Mihailova br. 45



Zašto Terzibašića?

Pa zato što je rodonačelnik te porodice bio terzija kneza Miloša Obrenovića i zato su se i prozvali Terzibašićima. U II i III generaciji postaju velika beogradska gospoda i Milorad Terzibašić 1884. godine osniva prvo srpsko velesipedsko društvo - biciklističko. Možete misliti u beogradskoj čaršiji neko vozi biciklo 188o-tih godina ali verovatno bogatom (Milorad) Terzibašiću to se tolerisalo.
Bio je prvi predsednik našeg biciklističkog društva, a podpredsednik je bio lekar prof univerziteta i akademik Đorđe Nešić.
Znači, na mesto ove ovde 3 kuće nalazila se ta Mitićeva RK, a ovo ovde vlasništvo Julke Garašanin, snahe Ilije Garašanina, tvorca Načertanija.




ZGRADA ZADUŽBINSKOG FONDA NIKOLE SPASIĆA
Knez Mihailova br. 47

Zgrada Zadužbinskog invalidskog fonda svetog Đorđa srpskog dobrotvora Nikole Spasića (rekao sam da je niz zgrada imao ovde po Knez Mihailovoj). Od toliko zgrada i od toliko novaca imovine koje je Nikola Spasić ostavio tom fondu, čiji je zadatak bio da pomogne živote invalida iz ratova raznoraznih koje je vodila Srbija, do današnjeg dana, taj fond nema ni jedan kvadratni cm u tim zgradama koje je ostavio Nikola Spasić.


Arh Josif Najman, Zgrada Fonda u Knez Mihailovoj br. 47 - ogromna je i jako teško ulazi u kadar

 
Unutrašnji hol




Angažovao je na čuđenje stručne javnosti tada mladog arhitektu Najmana, koji je prvi put upotrebio veštački kamen ovde u Beogradu, da bi uradio ovu fasadu. Josif Najman se zvao, njegova žena velika beogradska dama Julija Najman, ostavila je svoj dnevnik iz koga možemo zaključiti da je vlasnica vozačke dozvole br. 2 među ženama. Ko je bila prva dama sa vozačkom dozvolom - to se potrudite da saznate sami, i u tom svom dnevniku ostavila nam je fine i pitke priče beogradskog građanskog života te epohe. Pa iz tog njenog dnevnika mogli smo da saznamo kako je izgledao prijem pri otvaranju nove francuske ambasade, ovde u Pariskoj ulici, ko je bio pozvan i šta se dešavalo.
Jedan od njihovih sinova pre nekoliko godina, obeležili su svi naši mediji, ali prosto ljudi koji ne znaju ko su bili Najmanovi, nisu to ni registrovali, bio je jedan od dugogodišnjih direktora UNESCO-a, državljanin Jugoslavije i Srbije, čovek koji se u UNESCO-u prosto zalagao i borio i prilično toga sačuvao u trenucima raspada bivše Jugoslavije, da što više ostane Srbiji, i trasirao jednu politiku zaštite srpskih dobara dole na Kosovu za koju ne znamo kako će se završiti.
Znači, to je priča o Josifu Najmanu, arhitekti Spasićeve zadužbine, Juliji Najman, njegovoj supruzi, i jednom od njihovih sinova - pre nekoliko godina je preminuo.

Možemo samo ovde malo više da se spustimo.








*** GRAĐANSKE KUĆE U KNEZ MIHAILOVOJ ULICI (brojevi 46, 48 i 5o)





KUĆA TRGOVCA VELJKA SAVIĆA
Knez Mihailova br. 46



Ova ovde kuća sa desne strane je kuća trgovca Veljka Savića.



Na istoj adresi nalazi se i Kuća legata


Kuća trgovca Veljka Savića, 1869. godine

Sagrađena je kao stambena kuća sa trgovačkim radnjama

A tu je smešten i restoran "Kolarac"


Idemo samo dole malo niže još ...






KUĆA BRAĆE KRSTIĆA - "KRSTINA MEHANA"
Knez Mihailova br. 48

Ova ovde kuća je braće Krstića koji su za 1000 dukata duga Veljku Saviću morali tek sagrađenu kuću da prodaju, ali i dalje je zovemo Krstina mehana.





  
Krstina mehana, Knez Mihailova br. 48 - nalazi se odmah desno u odnosu na zadužbinu "Kiki"




I ova kuća je sagrađena 1869. godine kao administrativno-trgovačka zgrada

Na ovom broju se još nalazi i knjižara "Plato"




ZADUŽBINA "KIKI"
Knez Mihailova br. 5o

Vidite sad ovde gore piše:
"NIKOLA I EVGENIJA KIKI BEOGRADSKOJ TRGOVAČKOJ OMLADINI"


Fasada kuće Hrisante Kumanudi, Knez Mihailova br. 5o


Porodica Kiki rođena sa Kumanudima i Antulama, bila je sigurno jedna od najbogatijih cincarskih porodica u Beogradu. I sudbina Srba tršćanskih koji su otišli u Odesu, svi su se rusificirali, zbog iste vere.


Kuća Hrisante Kumanudi, oko 1915. godine



Desno na slici je Krstina mehana, a levo zadužbina "Kiki"


Evo kako izgleda ta prednja glavna fasada

Knez Mihailova br. 5o je kuća Hrisante Kumanudi




U prizemlju te zgrade nalazi se i čuvena pizzerija "Snežana" osnovana 1958. godine u Beogradu

SEĆANJE NA NAUMOVIĆE I KIKIJE

A tu u prizemlju se takođe nalazi i Nemački kulturni centar - Goethe institut


 
Nikola i Evgenija Kiki


Takva je i sudbina poznatih građanskih porodica ovde u Beogradu, koji su bili cincarskog ili grčkog porekla, s' obzirom zbog iste vere, i svega u II i III generaciji, većina njih je srbizirana.
Ovde u ovoj kući nalazilo se jedno vreme belgijsko i britansko poslanstvo. Pošto Kikijevi nisu imali dece, sada ću Vam reći šta su testamentom ostavili srpskom narodu, a najvažnija stvar je zgrada za plastičnu hirurgiju u Zvečanskoj br. 9, koju su sagradili kao bolnicu, i nalaze se tamo biste Evgenije i Nikole Kikija.
Po testamentu u Zadužbinskom fondu ne govori se koliko je gotovog novca ostavljeno, ostavljeno je:

- 24 kuće na dobrim beogradskim lokacijama,
- 12 placeva i vinogradi na Dedinju, sa 1 kućom na Dedinju   i
- kompletno završena bolnica u Zvečanskoj br. 9 za plastičnu hirurgiju.

Puno je tekstova o našim zadužbinarima i dobrotovima, ja se samo pitam kako se neko od ovih novih makar malkice ne ugleda na njih.

Možemo da nastavimo još malo ...



KAFANA "GRČKA KRALJICA"
Knez Mihailova br. 51

Ova ovde kuća na uglu je kuća Milana Pavelića. Stoji tamo s pročelja da je stvoreno i srpsko osiguravajuće društvo Srbije. Najstarija kuća Knez Mihailove s kraja 3o-tih godina XIX veka kafana "Grčka kraljica" vlasništvo je cincarske porodice Kumanudi.





Kafana "Grčka kraljica"

Taj prvi srpski urbanista Emilijan Josimović je želeo da Knez Mihailova i Vasina, odnosno Uzun Mirkova, budu široke 12 metara.
Međutim, naša posla ...malo je štrpnuo ovaj, malo je štrpnuo onaj, tako da su te širine koje jesu. Dokaz da je ovo najstarija kuća - pogledajte pod kakvim uglom na ulicu se nalazi, znači malo skrajnutim i prva ovde napravljena.



Ovo je taj ugao 


Ulaz u kafanu - kafana je zatvorena već nekoliko godina zbog sporne privatizacije


"Grčka kraljica" je vlasništvo cincarske porodice Kumanudi. Inače, kad sam na početku razgledanja govorio da je ovo tzv Rudnička greda, odnosno taj kalemegdanski hrbat, nekako su Knez Mihailova i Vasina i Uzun Mirkova i etnički delile stanovnike Beograda.
Ova padina prema reci Savi bila je uvek srpska, Varoš kapija, zato je tu i Saborna crkva i stara crkva, ona padina dole prema Dorćolu i Dunavu bila je tada nemačka, a onda posle toga turska i jevrejska.
Znači, srpski deo čaršije, Varoš kapija i dole Dorćol, i padina prema Dunavu, tursko-jevrejski deo Beograda.



KUĆA BEOGRADSKOG TRGOVCA KIR MIHAILA PAVLOVIĆA
Knez Mihailova br. 52
Ova ovde plava kuća kada je sređena i kada je stavljena ova drečavo plava boja, prosto me je potaklo da se malo pozabavim i onda sam se smirio kada sam i saznao da joj je vraćena prvobitna boja fasade.
Pripadala je beogradskom trgovcu Kir Mihailu Pavloviću - zvao se kir --- grčka reč kirios zbog velikog ugleda i bogatstva koje je imao.



Kuća Kir Mihaila Pavlovića, Knez Mihailova br. 52, sagrađena 8o-tih godina XIX veka

Balkon koji nose 2 titana

Priča koja nas zanima podignuta je inače 188o. godine, i balkon nose 2 titana koja ovde vidite, ali ona priča kojom se ja danas bavim u ovom mom razgledanju, vezana je opet za jedan miraz.


 


Malo je sludeo bogatu čaršiju bogati kir Mihailo Pavlović. Imao je 3 ćerke po imenu Vuka, Lepa i Zora. i objavio je da svakoj daje po 5000 dukata miraza. Kada je to uradio Kir Pavlović, morali su Krsmanovići i ostali da ga prate - znači izbio im je novce iz džepa. Prvi beograđanin koji je svojim trima ćerkama davao miraz po 5000 dukata. Ako je za njih 3 dao 15 000 dukata, koliko je li hiljada dukata imao?
Bilo bi jako lepo kada bi neko to proučio - postoje tačno dokumenta po opisu za tih 2o-3o porodica i da se to revalorizuje u naše vreme, postali bi svesni da je bogati Beograd II polovine XIX veka i početkom XX veka, bio bara bar po bogatstvu sa ostalim moćnim ljudima, čak i moćnim prestonicama.
Ovde sada kada bi se spustili ulicom Kralja Petra, došli bi skroz do ugla Kralja Petra i Uzun Mirkove. Ona velika prelepa, ceo jedan blok zauzima sa zelenom Žolnai keramikom, kuća bogate porodice Stamenković, koja je prodala plac. Znači, to je ceo jedan blok dve ulice.
Angažovali su Žolnai fabriku u Pečuju da uradi dekoraciju fasade. Možete onda misliti kojim su bogatstvom onda Stamenkovići raspolagali?

Možemo da nastavimo dalje ...


Za nekoliko minuta završićemo ovo razgledanje, da biste mogli da stignete i na druga.

Ova kuća na uglu .. sve neki trgovci ... pa 1 profesor Univerziteta ...



KUĆA BEOGRADSKOG ADVOKATA MARKA STOJANOVIĆA
Knez Mihailova br. 53-55


Pa bogat svet su i advokati, koliko god to kriju. Marko Stojanović je arhitektu Konstantina Jovanovića angažovao da projektuje ovo zdanje.



Kuća beogradskog advokata Marka Stojanovića





Jedno vreme se nalazio u toj kući fakultet likovnih umetnosti.





nekada HOTEL "KOD SRPSKE KRUNE"
sada ZGRADA BIBLIOTEKE GRADA BEOGRADA
Knez Mihailova br. 56

Od 1967. godine. Posle II svetskog rata jedno vreme je tu bila i Narodna biblioteka, dok ona njena zgrada na svetosavskom platou 7o-tih godina nije napravljena.
Porodica Pavlović je bila vlasnik placa, ali se bogatim Krsmanovićima svidela lokacija, odmah je tu Kalemegdan. Porodica Krsmanović je kupila ovo i sagradila prvi evropski hotel u Beogradu - hotel kod "Srpske krune". Prosto senatorima i gospodi Krsmanović, tvorcima Beogradske berze, nije pripadalo da budu hotelijeri, pa su mađarskom Jevrejinu Jovanu Vugeru iznajmili kuću, koji je napravio taj hotel po evropskim standardima, gde je bilo 17 soba i 3 x nedeljno su se davali koncerti.





Glavni ulaz u biblioteku


Tu je sedela beogradska gospoda koja je krenula u šetnju ili se vraćala iz šetnje sa Kalemegdana, tu nije bilo pijanih, nije bilo velikih cehova, ali prosto bilo je jedno mondenso beogradsko mesto.
Dole kada je sve rekonstruisano za potrebe biblioteke grada Beograda, dole se i nalazi ta čitaonica, odnosno amfiteatar, koji nam govori o antičkoj prošlosti Beograda- o Singidunumu.


***

I evo za kraj ove šetnje, približava nam se april i dan našega grada. Da nešto kažemo i o imenu Beograd i zašto je 16. april dan grada Beograda.
Mi se svi sećamo 2o. oktobra. Ko je imao prilike da bude u Skupštini grada Beograda, video je dokument čiji je prepis Vatikan, odnosno Sveta stolica poklonila našem gradu.
Taj dokument je deo privatnog registra rimskog pape Jovana VIII i kneza Borisa, gde se I put u istoriji koristi slovensko ime Beograd 16. april 878. godine. Možemo da pretpostavimo da je i ranije nešto zvano slovenskim imenom, ali od tada sa sigurnošću tvrdimo da Beograd nosi svoje slovensko ime. Beograd - Bilogord, Bjelogord, Beli grad, i ostali narodi ga zovu Beogradom u kontekstu svoga jezika.
Mađari ga zovu Nandor fehervar - veliki beli grad, austrijanci ga zovu Weisenburg - beli grad, Mlečani i Venecijanci zovu ga Castel Bianco .. Beli grad, jedino Turci za Beograd koriste jedno opisno arapsko ime ne breg za razmišljanje, Faćir-bajir, jer breg za razmišljanje je samo bio onaj breg o kome je Mehmed-paša Sokolović, kao drugi vezir porte razmišljao pošto je izgubio bitku, dal će dobit katil-ferman ili ga neće dobiti.
Tako da je lepo akademik Radovan Samardžić opisao šta znači faćir-bajir. Turci ga zovu Darol-džihad = prag ili vrata svetog rata. Tada su i osvojili Beograd, 1521. godine. On je bio mesto gde su skupljali svoje anadolske i rumenijske trupe, nastavljali na sever prema Mađarskoj, odnosno na zapad prema Austriji. I zaista je bio prag ili vrata odakle su polazili u Sveti rat.
Beograd je jedan od 5 gradova sveta koji je nosilac Ordena viteza Legije časti, ordena koji je 18o2. godine uspostavio Napoleon Bonaparta. Antičko ime mu je Singidunum. Ne zna se tačno šta znači ta reč, grad plemena Singa pored vode ili grad Singa i tako dalje.

Beograd je vekovima bio granice carstava, granice religija, Dunav i Sava su bile reke koje su delile Rimsku imperiju od varvarskog dela sveta, bio je granica Ugarske, i Srbije, Austrije i Osmanlija, Austrougarske i Osmanlija.



K R A J




Nadam se da Vam se dopala šetnja kroz Knez Mihailovu. 
Do neke naredne šetnje i naredne godine, pozdravlja Vas,

autor bloga.


Šetnja Knez Mihailovom ulicom (I deo)



u Beogradu, dana 21.o2.2o16. godine



Pogledajte još i:





Нема коментара:

Постави коментар