MEĐUNARODNI DAN TURISTIČKIH VODIČA

nedelja, 21.o2.2o16. godine, početak u 10,oo h

KNEZ MIHAILOVA ULICA

kroz Knez Mihailovu nas danas vodi gdin Zoran Ilić,

polazak ispred Palate Albanija u 10,oo h

organizovalo Udruženje turističkih vodiča Srbije

"Napravićemo danas šetnju Knez Mihailovom. Danas nećemo slušati o arhitekturi Knez Mihailove, niti ćemo slušati o tim moćnim trgovačkim porodicama u ekonomskom smislu, danas ćemo se malo baviti ličnostima koje su živele u ovim kućama u II polovini XIX veka, i prvih decenija XX veka.

Ovo je najlepša beogradska ulica, upravo odavde do Kalemegdana, kažu da je duga 69o metara i stara je ulica - stara od antičkih vremena. Smatra se da je jednim delom tu išao onaj prolaz, odnosno ulica Via cardo u doba Rima. Rimljani su ovde došli u I veku naše ere, ta čuvena IV legija Flavia, koja je ovde pravila svoju odbranu na Dunavu. Vrlo brzo posle toga, Beograd, antički rimski Beograd, postao je Municipia. Posebno u biblioteci grada Beograda, dole u donjim zonama, gde se nalazi amfiteatar, otkriveni su ti delovi rimskog Beograda. I kada pogledate konfiguraciju ovoga terena, ovaj ovde deo Knez Mihailove, Vasine ulice i Uzun- Mirkove, nalazi se na vrhu tog tzv. kalemegdanskog hrbata ili Rudničke grede.

Geografi kažu da se ta Rudnička greda od planine Rudnik iznad Gornjeg Milanovca, pruža celom Šumadijom, i da bi se preko Kalemegdana spustila u Savu i Dunav. I ovo je prirodni otvor i prirodni prolaz Beograda prema dole centralnoj Srbiji, tako da je još od Rimljana trasiran deo ove ulice i taj otvor traje do današnjeg dana.

Knez Mihailova je jedna od prvih beogradskih ulica koja je nazvana po tom omiljenom knezu, bar u Beogradu, knezu Mihailu i dobila je svoje ime 1872. godine.

Prvi sokaci koji su dobili svoj naziv, dobili su ga 1848. godine, i to otprilike 3o-ak sokaka, onda još 1oo-ak ulica dobija svoja imena, da bi 1895. godine svih 213 beogradskih ulica, koliko je Beograd tada imao ulica, dobilo svoja imena.

Ni jedna vlast se od tada nije usudila do današnjih dana, čak ni ona epoha komunizma, koja je volela da pomalo menja imena ulica i trgova i naselja, da promeni ime ovog omiljenog srpskoga kneza, bar ovde u Beogradu. Knez Mihailo i njegova supruga bili su jedni od prvih modernizatora grada Beograda.

Polovinom XIX veka Beograd je bio pogranična orijentalna čaršija i onda na scenu nastupaju Knez Mihailo i njegova supruga kneginja Julija, rođena mađarska grofica Hunjadi, koji su angažovali Emilijana Josimovića, prvog srpskog urbanistu, podržali neke njegove projekte, deo je realizovan, deo nažalost nije.

Knez Mihailo i kneginja Julija Hunjadi

Julija Hunjadi je stigla ovde u jahaćim pantalonama, što je bio smak sveta za tadašnje naše staramajke, koje su još nosile toke i libade, jedna od prvih dama koja je dovela profesore stranih jezika i nastavu muzike ovde u Beogradu, pa su uglednije beogradske staramajke po ugledu na nju, počele da oblače svoju žensku čeljad, a bogme i da ih školuju.

To je jedan od razloga zašto se na jednom od centralnih beogradskih trgova nalazi i spomenik Kneza Mihaila. Srbija je imala negde preko 4o vladara u svojoj istoriji, pa Vi sada razmislite u Beogradu ih je jako malo zavredelo da u obliku skulpture ili tako nečega dobiju svoje mesto. Knez Mihailo uz Despota Stefana Lazarevića, Karađorđa Petrovića i kralja i cara Dušana, zbog Zakonika, imaju svoja posebna mesta.

Enriko Paci, Spomenik knezu Mihailu na Trgu Republike, 1882. godina

Konjanička bronzana figura vladara posvećena knezu Mihailu Obrenoviću - ispružena ruka pokazuje na još neoslobođene krajeve

Bronzane ploče sa imenima oslobođenih gradova:

Beograd-Smederevo-Kladovo

Arh Konstantin Jovanović, Pijedestal sa reljefnim frizom

Bronzane ploče sa imenima oslobođenih gradova:

Soko-Užice-Šabac

Arh Konstantin Jovanović, Pijedestal sa reljefnim frizom

A na zadnjoj strani napisan je tekst:

"Књазу Михаилу М. Обреновићу III. благородна Србија".

Knez oslobodilac Srbije od Turaka

nekada PRAŠKA KREDITNA BANKA - sada HOTEL "EVROPA"
Terazije br. 1 - ulaz Sremska br. 1

Spomenuo bih ipak ovu zgradu iako se ne nalazi neposredno u Knez Mihailovoj. Ta zgrada je sagrađena 193o. godine za potrebe Praške kreditne banke i dugo godina u njenom prizemlju nalazila se galerija Udruženja likovnih umetnika Srbije.

Nekada Praška kreditna banka

Sada hotel "Evropa"

Hotel "Evropa" - detalji sa fasade

NEKADA KAFANA "Albanija" - sada PALATA "ALBANIJA"
ugao ulice Kolarčeve br. 12 i Knez Mihailove b. 2-4

Godine 1938-39. kada je završena, nekih 3o-ak godina bila je najviša zgrada Balkana. Zove se Albanija po kafanama. I to je baš dobar ritam Beograda - raskrsnica kod Londona, takođe se zove po čuvenoj kafani London i lep je taj običaj koji je jednog trenutka postojao, sada ih više nema - da po svojim poznatim kafanama dajemo imena delova grada ili zgrada.

Tu se nalazila 6o-tih godina 19. veka prizemna zgrada gde je bila kafana Albanija.

Ovako je nekada izgledala kafana "Albanija"

Zavirite u palatu "Albanija" prvi beogradski oblakoder i Nušićevu omiljenu kafanu

KAKO JE PALATA ALBANIJA DOBILA IME

Kakvi su gosti dolazili u nju, možemo da pročitamo iz jednog teksta Branislava Nušića koji se nije baš pohvalno izrazio o klijenteli koja je dolazila u tu kafanu, obzirom da se veoma lako moglo popeti odozdo od Savamale i Zelenog venca trgovačkim delom grada, tu su se popeli u gospodsku varoš koja je krenula da se gradi, kako kaže Nušić, raznorazni sumnjivi tipovi su se godinama muvali po toj kafani.

Ona je srušena 1936. godine i počela je gradnja ove poslovne zgrade u stilu modernizma. Dvojica arhitekata potpisala su njen projekat - to su arhitekte Bon i Prljević.

Arhitekte Bon i Prljević, Palata "Albanija" - prvi oblakoder u Beogradu, 1939. godina

Interesantno je kada je srušena kafana Albanija, i kada su rađeni temelji poslovne zgrade palate Albanija, nađeni su ostaci tog beogradskog mamuta, čiji se delovi nalaze u Prirodnjačkom muzeju.

SKELETI MAMUTA PRONAĐENI SU ISPOD PALATE ALBANIJA

Beograđani srednjih godina i oni stariji pamte i prebiraju po glavi da se ovde sve do 9o-tih godina, decenijama nalazila kultna beogradska knjižara "Jugoslovenska knjiga" da je ovo i tada bilo mesto okupljanja i susretanja i govorili smo kod "Jugoslovenske knjige" da se nađemo ... studenti okolnih fakulteta posebno pamte tu knjižaru. Dole u suterenu nalazila su se izdanja na stranim jezicima - Odeljenje stranih jezika, gde smo mogli da kupimo neke stvari na jednom jedinom mestu u Beogradu. Od 9o-tih godina knjižara "Jugoslovenska knjiga" je platila ceh i onda su postale neke parfimerije i prodavnice obuće, krpa itd.

Sada su tu opet krpe i krpice i Max Mara

"OPTIKA" AD - Beograd

Knez Mihailova br. 1-3

I dana 27.o2.2o16. godine preduzeće "Optika" AD u stečajnom postupku pred Trgovinskim sudom u Beogradu, zbog ogromnog stečajnog duga prema poveriocima. Da li će ponovo otvoriti svoja vrata i koliko će to trajati - videćemo nadam se, za koji mesec.

Novi logo koji je na vrata Optike stavila Delta, kada ju je kupila 2oo8. godine

I dana 9.o8.2o16. godine nova novcijata nikla ponovo "Optika" ;))

Kažu prodavci u toj radnji da je otvorena pre tačno 2 nedelje. "Optika" AD Beograd, koja je osnovana 1954. godine na istom ovom mestu, otvorila je ponovo svoja vrata.

Ali od nekadašnjih zaposlenih tu nema ni traga, ni glasa.

Gazda isti, a osoblje novo ;))) - sve je to u našoj zemlji normalno.

Prelepo renovirana radnja, čisto da ne verujete. Kao da 2 godine pre početka samog stečaja koji je otvoren dana 11.o9.2o14. godine nije onoliko tavorila, dugovala svojim poveriocima - sada totalno nova - od 23. maja ove 2o16. godine.

* * *

Pošto ćemo se danas baviti Beogradom II polovine XIX veka i prvih decenija XX veka sve do polovine XIX veka ovaj ovde prostor u nekom arhitektonskom smislu, nije ni postojao. Bile su velike bašte koje su otprilike od ulica Delijske - Vuka Karadžića, i kralja Petra, odnosno Dubrovačke iliti Zerek čaršije, se protezale ovamo prema Terazijama. Tek od polovine XIX veka polako kreće gradnja kuća ovde u Knez Mihailovoj ulici.

Glavna trgovačka čaršija je tada upravo bila te 3 ulice: Kralja Petra I, Dubrovačka i Zerek čaršija.

Do Kneza Mihaila Beograd je bio pogranični orijentalni i prilično zaparloženi grad. Počekom XVIII veka u onom velikom austrijsko-turskom ratu, kada su austrijanci vladali Beogradom nekoliko decenija, Austrijanci su jednostavno došli i počistili te krivudave sokake, ćepenke, kućice itd, i počeli da trasiraju u nekom evropskom smislu reči ovaj deo Beograda. Ali to je nažalost kratko trajalo, da bi se do kraja cela ta želja Austrijanaca ostvarila.

Možemo sada da malo nastavimo dalje ...

Ovde u Knez Mihailovoj ostavio je trag i arhitekta Aleksandar Bugarski, koji je projektovao i zgradu Starog Dvora i Narodnog pozorišta, Srbin iz Novog Sada koji je školovan na Tehničkom fakultetu u Pešti.

I te naše arhitekte su te trendove Evrope pretočile ovde, angažovani od bogatih trgovačkih porodica.

Ovakve pešačke ture su jako retke. Većina kolega ne radi baš detaljno kuću po kuću. Ovo je vrlo neobična i specifična tura.

Nešto da kažemo i o kodeksu ljudi koji su počeli ovde da grade. Tada je još važila data reč. Srbija je izlazila iz tog patrijarhalnog društva i ako je neko nekome nešto obećao, nije bilo nikakvih hipoteka, nikakvih meničnih garancija. Ovde se nalazio samo jedan ružni lihvar (ružni po svom ponašanju), ali kada budemo došli do njegove kuće, čućemo i šta se dešavalo u njegovoj kući i šta je uradio jednoj čuvenoj trgovačkoj porodici, koja je takođe ovde u Beogradu imala kuću.

nekada ZGRADA ROBNE KUĆE "BEOGRAD"

Knez Mihailova br. 5

Ovde na mestu gde se nalazi zgrada robne kuće "Beograd" nalazila se nekada kuća - plac koji je kupio rođeni brat Hajduk Veljka Petrovića, Milutin Petrović. On je to brzo prodao generalu Jovanu Belimarkoviću i on je objekat koji se tu nalazio iznajmio italijanu Perolu. U II polovini XIX veka iz Austro-Ugarske počinje da dolazi jedan broj tih Čeha i Nemaca i Italijana i Mađara. Česi su bili dobri kobasičari, Grci su bili dobri pekari, Nemci su bili frizeri i krojači. Kasnije dolaze, kada se taj trgovački sloj u evropskom smislu reči obogatio, i kamardineri i kinderfrajle, guvernante iz Austro-Ugarske uglavnom. I ceo taj šareniš davao je jedan fini kosmopolitski ton tadašnjem građanskom Beogradu.

Nekadašnji izgled zgrade RK "Beograd"

Zgrada RK "Beograd" sada

Interesantno je da je u ovoj zgradi, gde se posle nalazila čuvena poslastičarnica Perolova 19o6. godine je počeo da radi prvi stalni javni bioskop ovde u Beogradu i taj objekat je imao površinu od nepunih 3ooo m².

Ovde u Knez Mihailovoj posle 1945. godine, bilo je nekih građevinskih neuspelih intervencija, ali na 2 mesta su urađena dobra 2 poslovna centra, koja su po sudu validnih ljudi arhitekata i urbanista, proglašeni kao dobra rešenja.

Samo ćemo se malo još ovde napred povući ...

HOTEL "MAŽESTIK"
Obilićev venac br. 28

Ovde dole u pravcu moje ruke je hotel Mažestik.

Dole levo je hotel "Mažestik"

Apsolutno je neverovatna priča bračnog para Minić - dvoje arhitekata, Milana i Jelene Minić, muža i žene, koji su bili vlasnici tog hotela, sami ga projektovali od zgrade, kompletnih detalja unutra, servisa, escajga, ukrasa. Gore na vrhu je hotel imao zimsku baštu sa pokretnim krovom. Takvih hotela kažu da toga trenutka nije bilo u Beogradu. Čitava priča podseća pomalo možda na Gaudija. Ceo hotel sa svim enterijerom i eksterijerom bio je urađen u stilu art-dekoa. Milan Minić je bio jako bogati beograđanin, vrlo negovanog i rafiniranog obrazovanja, školovao se u belom svetu između ostalog, slikarstvo je učio kod čuvenog Marka Murata, i on je sve te stvari koje je pokupio tokom svog školovanja, izuzetno obrazovan, takva mu je bila i žena, uložio u hotel Mažestik.

Arhitekte Milan i Jelena Minić, Hotel "Mažestik" 1936. godina

Posle II svetskog rata hotel "Mažestik" je bilo popularno mesto gde su se skupljali Brozovi generali. Između ostalog zabeleženo je da je Milovan Đilas, dok je još bio general, dok nije sklonjen sa vlasti, voleo da boravi u hotelu "Mažestik" i uvek je Beograd voleo te čaršijske priče, kuloarske razgovore, a ovde kod "Ruskog cara" počeli su se skupljati ti ostaci predratne beogradske buržoazije, tako da su tu na 1oo-ak metara dva ideološka suprotstavljena društva boravila.

Ostala je jedna legenda desilo se u hotelu "Mažestik" da je jednog trenutka posle II svetskog rata, Krleža uglavnom tu odsedao kada je dolazio.

Milovan Đilas rekao mu je navodno ovako: "O gospodine Krleža, čemu imamo da zahvalimo da Vas za vreme rata nismo videli u našim redovima, misleći na Ivana Gorana Kovačića, Vladimira Nazora itd itd koji su prišli partizanskom pokretu." A stari gdin mu je odgovorio: "Druže Đilas, meni je za vreme rata bilo svejedno od čijeg ću noža da stradam."

STARI GRAD HOTEL MAŽESTIK

KAFANA "RUSKI CAR" - spomenik kulture
Knez Mihailova br. 7 i Obilićev venac br. 29

Poznata zgrada u Knez Mihailovoj - kafana kod "Ruskog cara". Braća Antonijević su bili vlasnici i kupili su plac krajem 19. veka.

Kako?

Jako je zabavna priča. Braća Antonijevići su stigli kao prva generacija u Beograd i jednostavno ovaj stari trgovački krem gledao je malo sa visoka na njih. Bili su jako vredni, bili su sajdžije i zlatari, vrlo brzo su postali predstavnici čuvene kuće "Longines" za ovaj deo Evrope i šta se tada desilo ...

Jedan od zgodnih Antonijevića, zaljubio se u prilično ružnjikavu ćerku Nikole Nike Krsmanovića. Krsmanovići su bili užasnuti tom opcijom, da se jedna "princeza građanskog društva" Krsmanovićka uda za jednog novog čoveka, i desio se skandal. Saopšteno mu je da je ona trudna. Da bi se čaršijske priče zaustavile, Nika Krsmanović pristaje da svoju ćerku da jednom od braće Antonijevića, i daje ovaj plac kao miraz Antonijeviću, ali sa jednom klauzulom da ne može da se otuđi i da ne može da se gradi bilo šta što on neće blagosloviti.

Dana 24. novembra 189o. godine Antonijević je isplatio 104000 dinara u zlatu Niki Krsmanoviću, znači otkupo je svoj miraz. Nekoliko decenija posle toga angažovano je par slavnih arhitekata, među kojima i Dragiša Brašovan, i podignuta je i projektovana ova zgrada. Ona je imala medaljone, nalazio se i grb ruske carske porodice, nalazio se i u reljefu lik Nikolaja Romanova, i zato je nazvana kod "Ruskog cara". Gore su bili stanovi koji su izdavani pod kvartir, jer u Knez Mihailovoj je bilo pravilo da te donje zone služe za trgovine ili za radnje onim čime su se bavili vlasnici. Ako je zgrada bila jednospratna, pola toga je služilo za stanovanje, luksuznih stanova same porodice, a druga polovina je služila za izdavanje skupih stanova pre svega advokatima, zubarima, i onim ljudima koji su mogli sebi da dozvole da na ovakvoj lokaciji iznajme sebi poslovni prostor.

Kafana "Ruski car" Petar Popović i Dragiša Brašovan, 1922-26. godina

Detalji sa fasade

To bi bila jedna od miraz priča "Ruskog cara" ovde po Knez Mihailovoj. Hronike grada nisu zabeležile da li je to bio sretan brak.

Puno nas se seća da je od kraja 7o. i 8o-tih godina u toj zgradi koja je rađena po svim tada važećim standardima, koja je dole u suterenu imala od betona urađene pomoćne prostorije, koje su beograđani za vreme bombardovanja koristili kao skloništa. Antonijevići su prizemlje izdali mađaru Ljudevitu Racu, koji je tu držao otmeni restoran i kafanu.

Krajem 7o. i početkom 8o-tih godina prošlog veka, tu se nalazio ekspres restoran "Zagreb" i tu ste mogli (kao studenti fakulteta npr) u 11,oo sati pre podne na onim plastičnim, jeftinim tacnama, da uzmete punjene paprike ili musaku ili tako nešto da jedete.

Znači od Ruskog cara, Antonijevića, gospodske predratne kafane, do plastičnih tacni, put nije trajao dugo.

Našu šetnju možemo da nastavimo dalje ...

Spomen-obeležje prvom srpskom urbanisti i prvom profesoru arhitekture u Srbiji

Emilijanu Josimoviću, Knez Mihailova bb u Beogradu

Jedna od prvih beogradskih ulica koja je dobila ime po svom omiljenom knezu 1872. godine

više --- EMILIJAN JOSIMOVIĆ

KNEZ MIHAILOVA ULICA

Knez Mihailova je svoje lice dobila 1987. godine. Mislim da je tada gradonačelnik Beograda bio Aleksandar Bakočević, koji je svečano i otvorio. Cela Knez Mihailova je bila podignuta, jedva se moglo prolaziti njome. Nekada davno i saobraćaj je funkcionisao ovom ulicom ali je kasnije moglo i da se prelazi autima preko poprečnih ulica.

nekada KUĆA BRAĆE MATIĆA, pa KNJIŽARA PROSVETA"GECA KON"

Knez Mihailova br. 12

Nije samo Jugoslovenska knjiga kao jedna od kultnih mesta na koja smo naučili stradala. U njoj se nalazila jedna možda najčuvenija beogradska knjižara tog vremena - knjižara "Gece Kon"-a. Pa je onda bila knjižara "Prosveta" pa onda znate da je dugo bio štrajk, da li će ostati, da li neće ostati.

Knjižara "Prosveta"

Ako nastavimo ovim trendom, sem Srpske akademije nauka i umetnosti, možda više ni jedna knjižara neće ostati u Knez Mihailovoj, što će verovatno i biti tako - neće postojati više ni "Šumadija" ni "Nolit" ni "Savremena" ni "Jugoslovenska knjiga".
Odnosno, postoji samo "Nolit" sada u veoma malom obimu. Sve je to vlasništvo istog gazde, kome knjižare ništa ne znače, a znače mu krpe i gaće.

ZGRADA

Knez Mihailova br. 7

Ova ovde zgrada je jako interesantna iz 2o-tih godina prošlog veka iz 1929. godine. Vlasnici svih ostalih kuća su bili bogati trgovci, a ovo ovde su najverovatnije dobili mirazom braća Mitrovići, od kojih je jedan bio profesor Pravnog fakulteta, tako da eto ga jedan prosvetar među ovom bogatom gospodom. Skulpture spolja i iznutra radili su slavni vajari Arambašić i Petar Palavičini. To su 2 figure dečaka sa voćem --- simbol blagostanja.

To su te dve figure dečaka sa voćem

Fasada iste te zgrade u broju 7

Znači, jedan profesor univerziteta među ovim trgovačkim kremom Beograda.

KNEZ MIHAILOVA VODIČ

Možemo dalje da nastavimo ...

SPASIĆEV PROLAZ - PASAŽ

Knez Mihailova br. 19

Prva decenija 2o. veka i ovaj ovde deo poznat kao Spasićev prolaz. Jedan od najbogatijih ljudi tada u Beogradu Nikola Spasić, imao je nekoliko kuća ovde u Knez Mihailovoj i svoj Zadužbinski fond. O tome nešto kasnije.

Angažovao je arhitektu Nestorovića da napravi ovaj prolaz. Jedna naša koleginica, koja je istoričar umetnosti po obrazovanju, radila je jedno predavanje o ovom prolazu i ima original fotografije kako je to izgledalo. U pitanju je kasna secesija, sa staklenim krovom u vitražu, sa tim ukrasima karakterističnim za secesiju.

Nažalost, taj prolaz Nikole Spasića danas izgleda upravo ovako kako izgleda. Ali postoje originalni planovi i fotografije kako je izgledao u prvim decenijama XX veka.

Ulaz u Spasićev prolaz

Sagrađen je u stilu secesije, 1912. godine

KUĆA KOSTE MESAROVIĆA

Knez Mihailova br. 18

Opet Aleksandar Bugarski na delu. Kuća porodice Mesarović - trgovačka kompanija Mesarović-Pavlović je prosto bila čuvena. Posle su se odvojili i Mesarovići su angažovali Aleksandra Bugarskog da sagradi ovde za njihove potrebe ovu kuću.

Interesantno je da je gore na poslednjem spratu jedno pola godine stanovao poslednji Obrenović, kralj Aleksandar, zajedno sa kraljicom Dragom, jer dok se nisu vratili nazad u Stari konak, odnosno Stari dvor, trajala je rekonstrukcija.

Znači kod Mesarevića su jedno pola godine stanovali Obrenovići.

POLA KNEZA U NASLEĐE

Možemo da nastavimo dalje ...

Ovde na ovome broju u Knez Mihailovoj u kući koja je drugačije izgledala, pojavio se i živeo u Beogradu nekih 2o-ak godina jedna jako neobična ličnost. Jermenin iz Azerbejdžana Mahmud Safikjurdli(ja), koji je bio trgovac orijentalnim tepisima.

Došao je 2o-tih godina ovde u Beograd i napravio bum. Sva poslanstva, sve bogate beogradske kuće, su sem pirotskih ćilima počele su da kupuju Kirmanpersere, Tabrize i svu onu lepotu koju je on dobrim trgovačkim vezama doneo iz Srednje Azije ovde u Beograd.

Imao je nos za ono šta će se desiti. Godine 1941. prodao je svoje poslove ovde u Beogradu, i preselio se u Njujork.

Neko od naših kolega koji je boravio tamo, pre nekoliko godina ispričao je interesantnu priču znajući sa Mahmuda Safikjurdliju, nije video to svojim očima, ali je čuo od nekih koji su da li kupovali ili opet znali neke, da i dalje u Njujorku porodica Safikjurdli se bavi svojim porodičnim biznisom - da prodaje ćilime.

Eto taj interesantni Jermenin boravio je ovde nekih 2o-ak godina.

Možemo da nastavimo dalje ...

PALATE U KNEZ MIHAILOVOJ

PALATA "PROGRES"
ugao ulice Knez Mihailove i Zmaj Jovine

Devedesetih godina ovde je urađena palata Progres, koja se smatra za jedno od uspelih rešenja inkorporiranih ovde u arhitektonsko tkivo Knez Mihailove i centra Beograda. Dole u prizemlju vidite skulpturu Boga Merkura, delo je Olje Ivanjicki,

Olja Ivanjicki, Bog Merkur u Galeriji "Progres"

ali beograđani srednjih godina i oni stariji sećaju se tu ugaone prizemne kuće koja je pripadala jako bogatom beograđaninu Jovanu Markoviću Šapčaninu, i u naše vreme nalazila se galerija dubrovačke firme "Sebastian" a gore u potkrovlju se nalazilo nekoliko galerija.

A kada stanem ispred ovog zdanja, srce me moje zaboli - umesto elitne knjižare "Šumadija"

sada vise krpe ;((

Vodič Zoran Ilić ispred palate "Progres"

Arhitekta Miodrag Mirković, Palata "Progres" 1994. godina

Puno je nas neke komadiće iz Sebastiana da li vaze, da li pepeljare, svećnjake ili tako neke sitnice, znalo da kupuje na poklon.

I pre nego što je srušena, imala je jednu tako prljavo plavo-sivu fasadu, ali od 1o godina ovo je sada poslovna zgrada "Progres"-a.

PROMETNA BANKA BEOGRAD i nekada knjižara "ŠUMADIJA" - sada "ZEKSTRA"

ugao Knez Mihailove br. 26 i Zmaj Jovine 12

Ovde na uglu su 2 interesantne zgrade. Evo gore piše Prometna banka Beograd, sagrađena je ovde na uglu i kao slično takvo rešenje ali samo sa kubetom, u stilu neobaroka, bogati doktor Ćira Panić je sagradio ovu ovde kuću na placu koji je kupio kao svoju kuću za stanovanje i za izdavanje stambenog prostora.

Ovo je logo nekadašnjih knjižara "Šumadija" - preduzeća koje je 2oo4. godine privatizovano

Prometna banka Beograd, slika iz 193o. godine

Evo kako je do pre nekoliko godina izgledala ova zgrada

sa svojom čuvenom knjižarom "Šumadija" u prizemlju i na I spratu je bio izložbeno-prodajni salon kancelarijske opreme i mašina. Nakon zatvaranja "Šumadije" to je bila radnja "Diesel" a nakon toga je "Zekstra" (preseljena iz Knez Mihailove br. 3)

Detalji sa fasade

PROMETNA BANKA

Detalji sa fasade u Knez Mihailovoj br. 26 sa fasade Prometne banke Beograd

I umesto elitne knjižare "Šumadija" u Knez Mihailovoj ulici br. 26, koja je osnovana 1946. godine u Beogradu, evo gde se preselila "Zekstra" da bi izdala svoj lokal u Knez Mihailovoj ulici broj 3

DOM PROMETNE BANKE

ZGRADA FRANCUSKOG INSTITUTA

ugao Zmaj-Jovine br. 11 i Knez Mihailove br. 31

Ovde na uglu poznata zgrada Francuskog kulturnog centra. Građena je namenski za potrebe francuskog osiguravajućeg društva "Union" i ovde sa strane ulazi se i dan-danas i tu se nalazi nekoliko stanova, gde službenici Francuskog kulturnog centra i jedan broj službenika Francuske ambasade stanuje.

Ulaz za stanove službenika

Znači, zgrada osiguravajućeg društva "Union" već jako dugo je zgrada Francuskog kulturnog centra.

Možemo da nastavimo dalje ...

POSLOVNO-TRGOVAČKI CENTAR
Knez Mihailova br. 3o

Uspelo rešenje, arhitekta Spasoje Krunić je ovu zgradu poslovno-trgovačkog centra projektovao, i sagrađena je na mestu gde su valjda svi studenti filozofskog, filološkog i prirodno matematičkih fakulteta zalazili. Tu se nalazila prizemna kuća jako dugo u kojoj je bila knjižara "Savremena administracija" i gde su generacije studenata tih fakulteta svih svojih 8 ili 9 semestara koliko su provodili na fakultetima, kupovali one čuvene obrasce i sve ono što im je trebalo.

Ako iz ovog ugla pogledate ovaj poslovni centar, primetićete i relativno novu suvenirnicu u Knez Mihailovoj ulici.

Nju sam posebno predstavila u svom ranijem postu OVDE.

ZADUŽBINA NIKOLE SPASIĆA

Knez Mihailova br. 33

Zadužbina Nikole Spasića, jedna od kuća koju je taj čuveni trgovac imao ovde u Beogradu, Bio je relativno nestretan što se tiče svog privatnog života. Imao je 3 braka i ni iz jednog braka nije imao dece.

NIKOLA SPASIĆ

Nikola Spasić (1838-1916)

Njegova poslednja treća žena Naka rođena Vujanović, smatra se da je uticala na njega da napravi taj Zadužbinski fond i jedan je od najvećih srpskih dobrotvora.

Zgrada zadužbine Nikole Spasića u ulici Knez Mihailovoj br. 33

Detalji sa fasade

I na desnoj strani vrata ove zgrade vidimo i ko je čuveni arhitekta koji je projektovao ovo zdanje

KONSTANTIN JOVANOVIĆ

Jedan od najvećih srpskih arhitekata s' kraja XIX i početka XX veka.

Provirite malo kroz ta vrata, da vidite kako velelepno ukrašen izgleda taj hol

Ovakav jedan hol tražila sam po Segedinu, a ni pojma nisam imala da i mi u gradu imamo nešto ovako veličanstveno i lepo.

Priču je Nikola Spasić krenuo kao opančar, sa svojom prvom ženom su noću onu uštavljenu kožu (koja se verovatno strašno osećala), krojili, sušili, pravili .. kako je to išlo malo po malo širio je posao. Angažovao je tada u drugoj polovini 19. veka arh Konstantina Jovanovića, koji je projektovao ovde ovu zgradu. Dole u prizemlju su se nalazile trgovine, njegove nekad osnovne delatnosti i druge, a na I spratu živeo je on sa svojom suprugom.

Jako je interesantno poglavlje o njihovom životu, kakve su odnose imali sa jednom slavnom srpkinjom Dragom Ljočić, ali to je posebna tema i priča života Nikole Spasića i njegove žene Nake rođene Vujanović. A gore na II spratu su bili stanovi koji su izdavani pod kvartir.

Možemo sada dalje ...

nekada PALATA "ZORA" -
sada ŠPANSKI KULTURNI CENTAR "INSTITUT SERVANTES"
ugao ulica Knez Mihailove br. 32 i Čika Ljubine br. 19

Ovde gde se danas nalazi Španski kulturni centar Servantes, nalazila se ova zgrada ali oljuštena apsolutno, pre II svetskog rata čuvena palata Zora. Građena je u stilu secesije. Projektovao ju je arhitekta Antonović.

Arhitekta Milan Antonović, Palata Zora, pseudo-barokni stil, 19o4. godina

To je bila ovde u Knez Mihailovoj reprezentativna zgrada jedne od najčuvenijih cincarskih porodica u Beogradu - porodice Popović koja je srbizirana, kao i većina cincarskih porodica.

PALATA ZORA

Popovići dolaze iz Egejske Makedonije, isto kao i Kumanudi, kao Antule, kao zemunske Karamate itd. Znači ti naši beogradski cincari uglavnom su poreklom iz Egejske Makedonije, da li iz okoline Katerinija, Katranice nebitno.

Porodica Popović se već 7,8 generacija nalazi u Beogradu, i bili su jedni od najbogatijih beogradskih familija pre II svetskog rata.

Vodič nam je čitao jednu belešku kojom je stari Zaharije Popović, podelio svoju ogromnu imovinu svojim sinovima. Među njima je bio i Brozov general ministar inostranih poslova Koča Popović, koji je iz te porodice. Koča Popović je podneo ostavku na mesto ministra inostranih poslova onog trenutka kada je saznao da je u jednom arapsko-izrealskom ratu Broz odlučio da podrži arape i kada smo prekinuli diplomatske odnose sa Izraelom.

Kao bogataški sin školovan je po Švajcarskoj, govorio je nekoliko jezika, odlično je prevodio sa francuskog, i iz svojih ideoloških ubeđenja u II svetskom ratu priključio se partizanskom pokretu i iz II svetskog rata izašao je kao general Lajtan.

Imao je 2 braka. Jedan brak je posebno interesantan - bio je oženjen Verom rođenom Bakotić, ćerkom doktora Luja Bakotića, uglednog Srbina katolika iz Dubrovnika, i posle Karadžića i Daničića, drugog prevodioca Svetog pisma u Srba.

Znači, palata Zora, Knez Mihailovska kuća Popovića, zato što su imali na desetine nekretnina i imanja po Beogradu.

Posle II svetskog rata, jedno vreme se ovde nalazio Američki kulturni centar, tako da su neki roditelji od nas ovde znali tu da kupuju prve ploče i prve knjige krajem 5o-ih, početkom 6o-tih godina itd. kako se Brozova Jugoslavija otvarala.

Posle onih nesretnih događaja na Kosovu, Američki kulturni centar je ovde devastiran od jedne grupe naših ljudi, amerikanci su otišli odavde, i onda je jedno vreme stajala prazna. I onda se onako ispod žita proneo glas da neko od ovih novih naših bogataša koji je krenuo da kupuje metre po metre nekretnina ovde, da je bacio oko na ovu palatu Zora.

Posle II svetskog rata sve što je bilo spolja od secesije je oljušteno i dobila je ovakav izgled kakav je dobila. Jedan broj javnih ličnosti i kulturnih institucija pobunio se protiv takve ideje, i omogućeno je kraljevini Španiji da uzme ovu zgradu i otvorila je Španski kulturni centar. Tada na otvaranju Španskog kulturnog centra bio je ovde sadašnji kralj Španije, a tada španski prestolonaslednik, princ od Asturija Felipe i njegova žena princeza Leticija, sadašnja španska kraljica."