недеља, 02. јул 2017.

* KROZ KONSTANTINOV RODNI NIŠ ***

"...Postoje ljudi kroz čije se glave i srca rađaju milenijumi. Vizionari, proroci, stvaraoci istorije. Ovaj ratnik i car je bio jedan od njih. Osvajanjem je krstio Rim, usnio i sagradio Carigrad, Milanskim ediktom ozvaničio hrišćanstvo u dotad paganskoj imperiji..."


NAISSUS --- kao rodno mesto Konstantina Velikog koji je grad ulepšao raskošnim građevinama.


***

Spomenik Petru Bojoviću koji je 12.1o.1918. godine oslobodio grad Niš. Jedna bista ovom vojvodi nalazi se kod Kalenić pijace u Beogradu, a ova druga u Nišu.

Univerzitet u Nišu



Izgrađen je 1889. godine za potrebe Načelništva Niškog okruga. 

"U ovoj zgradi je i 4. septembra 1914. godine potpisan „Sporazum između Srbije i Albanije“ poznatiji kao „Niški sporazum“ koju je potpisao Esad paša Toptani i Nikola Pašić, a podrazumevao je zajedničku odbranu, carinu i zajedničko predstavljanje u inostranstvu. Sporazum je bio veoma značajan za Srbiju u zimu 1915. godine, kada se srpska vojska povlačila kroz Albaniju." 

Od 1966. godine je sedište Univerziteta.

Niš, Zgrada suda;

Podignuta je 1931. godine za potrebe filijale beogradske Hipotekarne banke. 

"Zgrada je građena je u duhu francuske škole, u stilu akademizma. Postavljena je ugaono, sa velikim polukružnim stepeništem iznad kojih je reljefna kompozicija sa figurama žena."

Anton Augustinčić, Spomenik oslobodiocima Niša, 1937. godina

"Nalazi se u centru grada na Trgu Kralja Milana i obeležava razdoblje oslobodilačkih ratova 
protiv Turaka, Bugara i Nemaca." 

Zoran Ivanović, Spomenik kralju Aleksandru, 2oo4. godina

"Kralja Aleksandra I istorija pamti po tome što je 1918. godine proklamovao ujedinjenje Srba, Hrvata i Slovenaca u jedinstvenu državu. Ubijen je 1934. godine u Marseju."

Ćele kula

Ovaj spomenik predstavlja jedinstveni spomenik u svetu. Nastao je kao posledica velike bitke 
na Čegru. 
na slici dole desno: Niški Huršid paša koji je naredio da se skupe glave poginulih srpskih vojnika na Čegru, da im se odere koža, da se lobanje uzidaju u kulu, a kože napune pamukom i pošalju u Carigrad.

Kula je četvorougaona (visine 4,5 m širine i dužine po 4 m) i da se na sve četiri strane kule nalazi ukupno 56 redova, u svakom redu po 17 lobanja što je ukupno iznosilo 952 lobanje. Danas je u kuli ostalo svega 58 lobanja. 

"Turci su 31. maja 1809. godine napali Sinđelićev šanac na Čegru. Boj se vodio celog dana. Kako je nadmoć Turaka postajala očevidnija, a pomoć iz ostalih šančeva nije stizala, Stevan Sinđelić je pri naletu Turaka u šanac, pucao u magacin s municijom i razneo oko 3.000 Srba i daleko više Turaka."

Godine 1938. podignuta je kapela koja štiti Ćele kulu od propadanja. Na platou ispred ulaznih vrata postavljena je i ova bista Stevana Sinđelića. Radio ju je vajar Stevan Miletić. A na bronzanoj ploči i poruka čuvenog pesnika Lamartina koju je posvetio ovom spomeniku kada je prolazio kroz Niš 1833. godine: 
"Neka Srbi sačuvaju ovaj spomenik. On će naučiti njihovu decu šta vredi nezavisnost jednog naroda, pokazujući mu kakvu su cenu platili njihovi očevi." 

Adresa: Bulevar Dr Zorana Đinđića bb;

Arheološki park "Medijana"

Tačno preko puta Elektronske industrije Niš, nalazi se ovaj Arheološki park.

"Većina mozaika je sa geometrijskim i floralnim motivima, dok su dva mozaika sa figuralnim motivima glave Meduze i poluležeća figura rečnog/vodenog božanstva (pretpostavlja se Neptuna)."

Kao privremenu rezidenciju na svojim putovanjima ili vojnim pohodima, Medijanu je koristilo 6 rimskih careva: Konstanicje II, Konstans, Julijan, Valentinijan, Valens i Vetranion.

Adresa: Bulevar Cara Konstantina bb;


***


NIŠKA BANJA

Ranohrišćanske grobnice u Niškoj Banji, pored instituta "Radon". 

"Grobnica sa dve kalote otkrivena u Niškoj Banji slična je grobnici sa dve kalote iz nekropole u Jagodin mali. Datovana je u kraj V i početak VI veka. Sve unutrašnje površine su malterisane finim malterom ali bez likovne dekoracije."


Spomen-česma "Tri kralja"  ;)))

Česma podignuta u čast tri kralja (Aleksandra Karađorđevića, Aleksandra Obrenovića i Milana Obrenovića) nalazi se u parku u centru banje.

Zbog blagotvornih voda i okrepljujućeg vazduha, u banje su dolazili naši vladari iz dinastija Obrenović i Karađorđević sa članovima svojih porodica, a za njima i elitni gosti poput bogatih industrijalaca i trgovaca, političara, glumaca, pisaca i drugih javnih ličnosti. Istorija nekolicine srpskih banja započinje samo godinu dana posle oslobođenja od Turaka 1833. godine. 

"Iako su dosta ulagali u uređenje domaćih banja, Milošev naslednik knez Mihajlo i njegovi sinovi, kralj Milan i kralj Aleksandar Obrenović, radije su odlazili u evropske banje koje su u to doba pružale daleko veći komfor i bolje provod. Ipak, Milanova vladavina se, pored ostalog, pamti i po nezaboravnim balovima u "Starom zdanju" a zna se i da je s bratom Aleksandrom 
odlazio u Nišku banju."

"U periodu 1954-1956. godine u Niškoj banji prosečno je bilo 17.088 posetilaca, time je posle Vrnjačke banje, Niška banja postala najposećenija banja u FNRJ."

"U toploj vodi Niške Banje, početkom 4. veka, uživao je i slavni car Konstantin Veliki, jedan od najistaknutijih vladara antičkog sveta, začetnika hrišćanstva na ovim prostorima i osnivača Konstantinopolja. Voda je olovnim cevima dopremana u carev raskošni letnjikovac Medijanu, podignutu na pola puta između Banje i njegovog rodnog Naissusa, današnjeg Niša."

"Dok je bio pod osmanlijskom vlašću, Niški okrug je snažno bio vezan za dinastiju Obrenovića, jer je Milanovom zaslugom održavao trgovačke veze sa Bečom i Peštom. Kada je srpska vojska pod njegovom komandom ušla u grad 1878. godine i pripojila ga Srbiji, nišlije su ga slavile kao oslobodioca. „Stari gospodar“ i „mladi kralj“ – tako su u narodu nazivali Milana i Aleksandra – uvek su bili dragi gosti Niša, a 1902. godine kralju Milanu i oslobodiocima, podigli su spomenik u centru grada. U oslobodjenoj niškoj čaršiji, trgovina i zanatstvo dobijaju novi zamah. Dućani, kafane i uzani sokaci bili su prepuni naroda dok su zurle i daire odzvanjale sa svih strana. Bio je običaj da se nedeljom i praznikom odlazi na teferič u Banju, gde se uz pesmu, svirku i čočeke veselilo do kasno u noć. Zbijale su se šale, prizivalo „staro živuvanje“, mešale šarene nošnje, srpske i turske. Jedino su staleži bili razdvojeni. U grad se vraćalo zapregom, kasno u noć. Eto, u takav Niš i takvu Banju su dolazili dva kralja, poslednji izdanci loze Obrenović."

"Godine 1934, Kralj Aleksandar je iz Niške banje krenuo na svoje poslednje putovanje. Otišao je u Marsej i tragično stradao. Ta vest je najtužnije odjeknula u Niškoj banji. Meštani su bili odlučni u nameri da Banja ponese ime njihovog omiljenog Kralja, ali okolnosti su se promenile. Niška banja je bila omiljeno mesto tri kralja i dve srpske dinastije. U čast vladara koji svojim prisustvom i kraljevskim dostojanstvom ostaviše Banji duh elitizma, 
zahvalni meštani su podigli spomen-česmu i nazvali je „Tri kralja“.

Pogled sa vidikovca;

Vlasnik je bio M. Ristić, industrijalac iz Niša, vlasnik fabrike tekstila "Niteks" koja je prodata Benetonu.


Ispred zgrade Gradske opštine Niška Banja;


Niška tvrđava --- jedno od najlepših i najočuvanjih zdanja turske vojne arhitekture na srednjem Balkanu.

"Hamam - tursko kupatilo predstavlja najstariji sačuvan objekat iz perioda turske vladavine na prostoru Niša."

"Ranovizantijske ulice u Tvrđavi (pored Bali-begove džamije) potiču iz perioda vladavine Rimljana i vizantijske obnove grada od V do VI veka."

"Bali begova džamija, nalazi se u centralnom delu Tvrđave. Pominje se prvi put u popisnom turskom defteru iz 1521-1523. godine, kada je i nastala. Popisana je kao mesdžid (mala turska bogomolja bez minareta). Zadužbina je Bali bega iz Jedrena, visokog turskog činovnika. U njoj je 1868. godine niški Abdurahman paša smestio i tursku biblioteku, dogradnjom dve prostorije uz severni zid objekta, na mestu gde je sad ulazni trem džamije. Danas se prostor džamije koristi kao umetnička galerija "Salon 77".


Ostaci antičke ulice u blizini Lapidarijuma;

Lapidarijum

"Jedan od najstarijih ostataka je zbirka nadgrobnih spomenika (Lapidarijum, I – IV vek). Zbirka se sastoji od 41 nadgrobnog spomenika pronađenih u Tvrđavi ali i na području 
Jelašnice, Svrljiga i Knjaževca.

Spomen-kapela podignuta žrtvama NATO bombardovanja 1999. godine

Dole levo i desno - KAFE-POSLASTIČARNICA "TRAMVAJ" Obrenovićeva br. 2o, Niš;

""Tramvaj" --- je oaza pravog zadovoljstva u kojoj ćete uživati u velikom izboru bezalkoholnih pića, toplih napitaka, frapea, u savršenom ukusu voćnih salata, kupova i sladoleda, slanih i slatkih palačinki i bezbroj drugih poslastica. Treća decenija postojanja garantuje Vam vrhunsku uslugu, a prijatan ambijent pomoći će Vam da se opustite i uživate u našem kafeu."

"Na Đurđic 16. novembra 193o. godine, čitav Niš koji je držao do sebe, došao je na Trg Kralja Milana da gleda čudo neviđeno. Trasom od železničke stanice do centralnog parka u Niškoj Banji krenuli su prvi tramvaji. Otvorenim i zatvorenim kolima vozili su Nišlije i njihove goste sve do 10. avgusta 1958. godine, kada su, ko zna iz kojih razloga, zamenjeni autobusima. Niški tramvaji nestali su sa ulica. Svi osim jednog ;)))


Priča o čuvenom kafiću "Tramvaj" počinje daleke 1985. godine kada je u Dušanovoj ulici počeo da radi jedan od prvih niških lokala. Nišlije su, pune nostalgije za svojim tramvajima, od samog početka bezrezervno prihvatili "Tramvaj" kao svoje omiljeno mesto za izlazak, na kome će uvek sresti poznato lice i osećati se prijatno.


Lokal sa autentičnom toplom atmosferom, urađen sa puno ljubavi i pažnje o svakom detalju. Deset godina nakon otvaranja zgrada u kojoj se nalazio je srušena. To, međutim, za Nišlije nije značilo i rušenje lepih uspomena. U međuvremenu je 1993. godine, u TPC "Kalča" otvoren drugi "Tramvaj" - a 2001. i treći u ulici Pobede, danas Obrenovićevoj ulici br. 20."

Ivan Felker, Bronzana skulptura piscu Stevanu Sremcu i junaku iz njegove knjige - Kalči




Nalazi se na samom početku Kazandžijskog sokačeta.
A malo ko zna da ju u blizini ovoga spomenika bila gimnazija (koja je inače često menjala mesto) u zgradi nasleđenoj od Turaka u kojoj je Sremac i započeo svoju profesorsku karijeru.


***

ARHEOLOŠKA SALA NARODNOG MUZEJA U NIŠU

Asklepije, oko 320. godine;

* HRISTOV MONOGRAM ***

"Hristov monogram ili Labarum (), se sastoji od prva dva grčka slova u reči Hrist (grč. ΧΡΙΣΤΟΣ ili Χριστός), slova H (Hi) i R (Ro). Prvi put ga je upotrebio rimski car Konstantin.

Slovo R se često prikazuje tako da podseća na pastirski štap, a slovo H da podseća na krst, predstavljajući Isusa Hrista kao "dobrog pastira svoje pastve, hrišćanske Crkve".

"Deo rimskih kamenih skulptura – portreta rimskih božanstava, nakita, novčića i drugih upotrebnih predmeta pronađenih na Medijani mogu se videti i u Arheološkoj sali Narodnog muzeja u Nišu."


Ograda sa hermama, druga decenija IV veka; 

"Moj deda Miloje Vasić bio je čuvar Narodnog muzeja u Nišu, pre sto godina, kada je dobio od nekog seljaka glavu skulpture cara Konstantina - priča Miloje Vasić, unuk koji je poneo isto ime i prezime i koji je ove, 2000. godine, pronašao na arheološkom nalazištu 'Medijana' ranohrišćansku crkvu sa Hristovim monogramom i ostavu bronzanih predmeta, sa pokretnom ogradom iz paganskog perioda. Ona ima svetski značaj jer do sada nigde na svetu nije pronađena slična ograda sa tako jasnim funkcijama." 

"Tokom iskopavanja u Medijani 2000. godine, u sondi 7 otkrivena je ostava sa delovima bronzane ograde. Ograda se sastojala od kancela između kojih su stajale herme sa bistama božanstava. U ostavi su sačuvana tri kancela, jedan polukancel liven zajedno sa hermom, herma sa bistom Eskulapa i herma sa bistom Lune. Ograda je bila tako konstruisana da je mogla da se rastavlja. Kanceli su na dužim stranama imali po dva ispusta koji su ulazili u ležišta na hermama. Pošto je na polukancelu sa hermom sačuvano jedno takvo ležište može da se zaključi da je stajao na prolazu i da je ograda bila podeljena na dve polovine. Na hermi na polukancelu opaža se rub haljine kakav nalazimo i na hermi sa Lunom."



* * *

RAZGLEDNICE KOJE SU KUPLJENE TOM PRILIKOM U OVOJ SALI

Rečno božanstvo, podni mozaik, Medijana IV vek; 
Razglednica kupljena u Narodnom muzeju - za uspomenu ;))

Glava Meduze, mozaik, Medijana IV vek; 
Razglednica kupljena u Narodnom muzeju - za uspomenu ;))

Portret vizantijske carice Teodore/ Eufemije, 53o. godina; 
Razglednica kupljena u Narodnom muzeju - za uspomenu ;))

Carski sapun - kupljen takođe u Narodnom muzeju - za uspomenu ;))
To smo dobili tom prilikom moji kumovi i ja od našeg divnog domaćina Dejana.


Sva 4 lokaliteta koja vidite na gornjoj slici pripadaju Narodnom muzeju u Nišu. Najbolja i najpovoljnija varijanta jeste da uzmete ovu grupnu ulaznicu za obilazak sva 4 objekta. 
Adresa: Nikole Pašića 59;

***

Obilazimo grad Niš dalje.

A levo Branku Miljkoviću. Branko Miljković --- jedan je od najpoznatijih srpskih pesnika druge polovine dvadesetog veka. Rođen je u Nišu.

Zgrada Narodnog pozorišta u Nišu

"Niš je jedan od prvih gradova koji je ušao u istoriju srpskog pozorišta sa pozorišnim događajem iz 1883. godine, predstavom izvedenom povodom godišnjice stupanja u brak kralja Milana i kraljice Natalije Obrenović." 
Adresa: Sinđelićev trg bb;

Zgrada je rađena po projektu ruskog emigranta arh Vsevoloda Tatarinova 1937. godine, u duhu MODERNE, a savršeno dograđena, da se nigde ni sa jedne strane ne može videti da je nadgradnja po stručnom projektu arh Aleksandra Medvedeva 1946. godine.

Dana 2.o4.2o12. godine je i otkrivena spomen-ploča Tatarinovu u Nišu na zgradi pozorišta (na mojoj slici gore desno); 

"Konuzin je rekao novinarima da su otkrivanjem spomen-ploče "napisani dodatni redovi u odnosima Srbije i Rusije". 

On je podsetio da je Srbija prva zemlja koja je dala utočište hiljadama izbeglica iz Rusije početkom prošlog veka, posle građanskog rata u toj zemlji." Za njih je Srbija postala druga otadžbina i Srbi su toplo primili svoju braću" istakao je Konuzin. Rusi su aktivno kasnije učestvovali u životu svoje nove otadžbine, radeći u državnom aparatu, vojsci, univerzitetu, pozorištima, napomenuo je Konuzin, dodajući da je mnogo zdanja koja su projektovali, zdanja koja su postala lice tih gradova u Srbiji. 

Zahvaljujući na činjenici da se čuvaju sećanja na Ruse koji su živeli u Nišu, Konuzin je rekao da mi ne gledamo samo u prošlost nego gradimo planove za budućnost."
"U Nišu je takođe projektovao poznati ruski arhitekta Aleksandar Medvedev, čije ime nosi i jedna ulica u ovom gradu. Njegovih ruku delo je i današnja Skupština grada. Narodno pozorište u Nišu uradio je njegov zemljak Tatarinov Vestfolf."

I desno od glavnog ulaza spomenik Stevanu Sremcu. 
Stevan Sremac --- bio je srpski pisac. Nakon studija jezika i istorije na Beogradskom univerzitetu radio je kao srednjoškolski profesor u Pirotu, Nišu i Beogradu.

Stara niška česma;

Mala rudarska parna lokomotiva.



* * *



"Vizije i snovi Konstantina Velikog u kojima mu se ukazivao "labarum" ili "Hristov monogram" i reči Hristove: "Pod ovim znakom ćeš pobediti" (In hoc singno vinces) vodili su ga u mnoge bitke u kojima je pobeđivao daleko mnogobrojnije neprijatelje."


* IN HOC SIGNO VINCES ***
"Je izraz koji na latinskom znači "u ovom ćeš znaku pobijediti" odnosno prevod grčkog izraza ἐν τούτῳ νίκα.


Prema legendi koju navodi Euzebije iz Cezareje je rimski car Konstantin neposredno pred bitku na Milvijskom mostu 28. oktobra 312. ugledao na nebu znamenje hi-ro sa rečima ἐν τούτῳ νίκα, a koje je kasnije protumačio kao poruku da prihvati hrišćanstvo i zauzvrat pobedi u bici. Slogan je kasnije postao popularan u zapadnoj kulturi, dok u pravoslavlju označava veru u Hrista."


U Nišu, aprila 2o12. godine










Нема коментара:

Постави коментар