Moj vodič kroz Trebinje - manastir Tvrdoš i crkva Hercegovačka Gračanica (IV deo)

Nalazimo se u Starom gradu. I upravo smo malopre prošli pored restorana u kome će biti organizovana večera i to je restoran hotela "Porto Bello".

Na večeri bude veoma lep ambijent, muzika i ono što obično bude na meniju jeste mešano meso kao roštilj, krompir kao prilog, salata i sokić, kisela voda, ne alkoholno, već bezalkoholno piće, i to je ono što je uračunato u cenu.

U 20,15 h je bio dogovor sa Kristinom da se svi oni koji idu na večeru nađu upravo kod spomenika Jovanu Dučiću. Spomenik JD je blizu i jednom i drugom hotelu, pa će onda svi zajedno ući u "Porto Bello" gde je goste od 20.3o h očekivao bend.

MANASTIR TVRDOŠ

Manastir Tvrdoš - slika sa neta

Najpre smo išli do manastira Tvrdoš i tamo je trebalo da imamo kustosa koji će nas voditi, odnosno kolegu lokalnog vodiča, koji je trebao da nam se obrati, primi nas u crkvu, pokaže znamenitosti i ispriča istorijat svega toga, i nakon toga pođe sa nama do podruma, tako da možemo da pogledamo te čuvene podrume, koji datiraju već 600 godina, da vidimo gde se to vino čuva i kako originalno izgledaju ti podrumi. Međutim, ovoga puta ga nije bilo, jer je bilo neko venčanje u crkvi. 

Put do manastira Tvrdoš

Ulaz u manastirski kompleks

U bašti Lepi Jova ;)

Na samom ulazu u manastirski kompleks nalazi se i prodavnica, preko puta mesta gde je parkiran autobus, u kojoj možete da kupite nešto od njihovih proizvoda. Ovde se ne radi samo o vinima, već se radi i o drugim proizvodima kao što su: čajevi, med, sir u raznim uljima, razne vrste ulja počev od maslinovog, pa na dalje, zatim neke poslastice kao što je orah u medu, sve ono što je potpuno zdravo, prirodno i što ovaj manastir proizvodi.

Ono po čemu je najpoznatiji, a što nam je Kristina već i pomenula pored svojih vina, poznat je po tome što se upravo ovde zamonašio Vasilije Ostroški i ovo je jedan od najstarijih sakralnih objekata na našim prostorima.

Pretpostavlja se da crkva datira iz 4. veka i da je car Konstantin ktitor ove crkve, a da je bila njegova zadužbina i njegove majke Jelene.

Ovde se nalaze i mošti jedne svetice za koju se pretpostavlja da je ruka Jelene Anžujske.

klik na ... ЈЕЛЕНА АНЖУЈСКА – једна од најпоштованијих и највољенијихсрпских владарки

I ono što je veoma efektno i što ostavlja utisak kada budete ušli u crkvu gazićete po staklenoj površini, po staklenom podu i slobodno možete po ovome gaziti. Uvek se svi nekako sklanjaju od tog staklenog dela da li iz predostrožnosti, da ne bi puklo ili da biste bolje videli, u svakom slučaju možete slobodno gaziti po tome, i upravo ispod tog stakla se nalaze temelji te crkve koja je postojala u 4. veku.

Crkva je sama po sebi pretrpela nekoliko rekonstukcija, od 1988. godine su krenuli radovi na renoviranju manastirskog kompleksa, i traju do dana današnjeg. Ovo traje toliko jer su radovi ogromni i jer neprestano traju. Stalno se nešto radi na ovom manastiru ne bi li on bio što lepši, i znamenitiji zato što je jedan od ponosa i dike ovdašnjeg naroda.

Ono što isto možemo interesanstno videti, a ima sličnosti sa onim što smo videli u Sabornoj crkvi u samom Trebinju, to je i lik male Milice Rakić, devojčice koja je 1999. godine u bombardovanju izgubila život, iako nije proglašena za sveticu, nije kanonizovana od strane pravoslavne crkve, njen lik se nalazi u medaljonu u samoj crkvi.

Na slici gore: 

Lik male Milice Rakić u medaljonu, devojčice koja je 1999. godine u bombardovanju izgubila život

Sveće u ovom manastiru možete kupovati i za naše dinare

* * *

Kristina je sve vreme bila sa nama, a nakon razgleda imali smo i nešto slobodnog vremena da možemo da odemo do prodavnice, a odmah pored prodavnice nalaze se i toaleti i nalazi se voda koja je pijaća.

Inače, voda je u Trebinju za piće.

****

Najpre smo obišli crkvu, a zatim i podrum.

Kada smo ušli u crkvu odmah smo videli desno i taj stakleni pod i tu se nalaze ostaci crkve iz 4. veka.

Kralj Milutin je u 13. veku renovirao manastir, i nakon njega su to radili bogati stanovnici grada Trebinja koji su živeli u Americi uglavnom, ljudi koji su stalno donirali novac za obnavljanje manastira. Manastir je toliko puta rušen, prosto zato što su bila nemirna vremena. Turska razaranja su uglavnom bila uzrok rušenja manastira, koji je u svojoj istoriji rušen čak 4 puta. Ovo dole kamenje ispod stakla je skroz originalno. Sve ovo ostalo su posle renoviranja što u 1. veku, što u 16, što u 17. veku, i poslednje je bilo u 18. veku. Iz tog 18. veka datira današnji izgled crkve.

Kada budemo ušli unutra proći ćemo pored glavnog oltara, i onda ćemo sa leve strane videti kovčeg u kojem se nalazi ruka te svetice.


klik na ... Јелена Анжујска – једна од најпоштованијих и највољенијих српских владарки столовала је у Требињу

klik na ... Tačna lokacija manastira mapa

Nikada nije tačno utvrđeno i dokazano o kojoj se radi, ali se pretpostavlja da je u pitanju Jelena Anžujska. 

Ruka Svete Jelene Anžujske /slika sa neta/

Naravno da DNK analize nisu obavljene, i kada budemo ušli Kristina će nam pokazati u prvom luku koji deli pripratu od naosa u gornjem desnom uglu nalazi se i u medaljonu lik Milice Rakić, koja je ovde uslikana.

Zašto?

Ono što oni daju kao obrazloženje jeste da na taj način žele da zabeleže da se nikada ne zaborave ta stradanja koja su se desila. Da li ih mi možemo zaboraviti ili nam treba nešto da nas podseća ...to je sada već neka druga priča.



PODRUMI I DEGUSTACIJA VINA

Najpre smo išli da obiđemo crkvu, a onda smo sišli da vidimo kako izgledaju podrumi i onda nam je Kristina pokazala i objasnila ukoliko želimo gde možemo na degustaciju, otišli smo do prodavnice i toaleta i nakon toga smo se vratili u autobus.

Podrumi manastira Tvrdoš u kojima se čuvaju čuvena njihova vina 

Podrumi manastira Tvrdoš

Odmah blizu podruma nalazi se i prostorija za degustaciju vina - levo od podruma gde se čuvaju vina, a u prizemlju ispod crkve: 

Prostorija za degustaciju vina

Degustacija vina izgledala je ovako

Podrum je dole ispod crkve i on i dalje funkcioniše. Nije postavljen samo kao izložbeni salon, unutra se nalazi vino koje oni čuvaju, a ukoliko želimo degustaciju, onda se ulazi na ova vrata i unutra se nalazi kao mali restorančić , oko 3 KM bude 1 dcl vina, tako da možete da probate nešto, pa da znate šta biste kupili, čisto samo da probate, a ako želite da znate šta je najpoznatije iz ovog podruma onda bi to bilo Tvrdoš, crno vino poluslatko vino i odlično je zaista, to je i preporuka, a za belo vino Žilavka, njihovo isto vino odlično.

Toalet se nalazi blizu ulaza u kompleks i odmah je tu i manastirska prodavnica

MANASTIRSKA PRODAVNICA:

Proizvodi u okviru prodavnice

 

Zvona

  

Tanjiri

 

Čuvena Tvrdoška vina

Sir u ulju

Lavanda

Ovo je moje omiljeno ;) .. kesica je 4 KM

Čašice

I ovakav jedan vodič je lep ili sebi za uspomenu ili kao poklon ... 

cena vodiča je 2 KM simbolična zaista

Zvonce za uspomenu ... po ceni od 4 KM

 

M a g n e t i ć i

  

U manastirskoj prodavnici plaćanje je bilo moguće i našim platnim karticama

***

U 13,4o h u bilo je zakazano vreme da se nađemo u autobusu i krenemo dalje.

Vinogradi manastira Tvrdoš

Od 12,55 h do 13,5o h bili smo u manastiru Tvrdoš. 

***

CRKVA HERCEGOVAČKA GRAČANICA

Idemo ka Hercegovačkoj Gračanici koja nas gleda sa brda Crkvine. I od manastira Tvrdoš do HG trebalo nam je nekih 20 minuta vožnje. 

Naš put nastavljamo dalje ... 

Stigli smo do brda Crkvina odakle se pruža najlepši pogled na Trebinje. 

Ovo je taj najlepši pogled koji nam je Kristina pokazala i to je pogled na celo Trebinje i na Arslanagića ili Perovića most.

Ova crkva je podignuta 2000. godine, skorijeg je datuma, mada se pretpostavlja da je nekada na ovom prostoru i na ovom mestu postojala još jedna starija crkva.

Penjemo se ka crkvi

Crkva je posvećena Blagoveštenju Presvete Bogorodice i podignuta je da bi se ispunila poslednja želja Jovana Dučića.

Naime, on je 1943. godine preminuo u SAD i tamo je bio sahranjen u hramu Svetog Save, uz sve one počasti koje su i trebale da prate jednog diplomatskog predstavnika naše zemlje.

Tu je počivao jako dugo, dok u jednom trenutku Trebinje pre nekih 15-ak godina nije shvatilo da bi moglo lepo da se zaradi od turizma, kada su otprilike i počeli da propagiraju svoj turizam, i da rade na osnivanju svih onih spomenika o kojima smo pričali.

Tako su došli i na ideju da bi mogli da podignu ovu crkvu gde bi mogao da bude sahranjen Jovan Dučić.

On je u svom testamentu napisao da bi voleo da bude sahranjen u jednoj od crkvi kao što je Gračanica, zadužbina kralja Milutina. To je bila njegova želja.

Oni su doslovce shvatili tu njegovu želju i rešili da mu je ispune, tako što će napraviti jednu kopiju Gračanice.

Jovan Dučić je uz tu svoju želju ostavio i nešto novca za realizaciju iste. Međutim, to nije bilo dovoljno, tako da je gradska opština uz pomoć sponzora sakupila novac koji je bio potreban da se doda da bi moglo da se radi na izgradnji ove crkve.


klik na ... Hercegovačka Gračanica

Crkva je 2000. godine izgrađena. U proleće su počeli radovi, a već na jesen je bila završena.

Da bi bila što autentičnija, kažu da jednostavno kada uzmete jedan predmet iz jedne kuće ili jednog verskog objekta i prenesete, odnosno donesete u drugi kao poklon, to znači da ste duh te kuće iz koje ste uzeli predmet preneli u novu kuću - u novu građevinu.

Ovaj okrugli stub koji vidite na mojoj slici levo je upravo stub koji je prenet iz Gračanice.

Unutrašnjost crkve

Pod crkve - tzv. Prizrenski pod

Kako veličanstveno izgleda ova crkva, možete pogledati ... O V D E

Kada budete ušli u Hercegovačku Gračanicu primetićete da postoji 16 (4x4 stuba) stubova i videćete da su svi četvrtasti. Jedan jedini stub je okrugao, odnosno postolje temelj na kome stub stoji jeste okruglo. Taj temelj tog stuba je prenesen iz Gračanice, donet ovde, sa ciljem da se duh Gračanice prenese ovde.

Takođe sama crkva ima tzv. prizrenski pod na koji takođe treba da obratite pažnju i to je još jedna od karakteristika crkvi koje su se gradile na Kosovu.

Što se stila tiče srpsko-vizantijski stil je nešto što dominira i nešto što ne možete da omašite ali sve one karakteristike koje važe za Gračanicu na Kosovu, iste su i za Gračanicu ovde u Trebinju.

Kada je crkva već bila pripremljena trebalo je preneti posmrtne ostatke ovog velikana u Srbiju, a nakon toga u Trebinje.

Godine 2001. je iskopan kovčeg u kome je on bio sahranjen i tada su došli do jednog saznanja, do jednog pronalaska koji baš nisu očekivali, a to je da je Jovan Dučić sahranjen čak u 3 sanduka - 1 gvozdeni i 2 bakarna.

klik na ... Неиспуњена жеља Јована Дучића

I kada su otvorili taj drugi bakarni, onda su videli da ovaj gvozdeni sanduk u predelu lica ima jedan mali prozor i ono što nikako nisu očekivali, to je da ugledaju potpuno očuvano telo i lice Jovana Dučića.

Njegovo telo je bilo potpuno očuvano. Nije podleglo nikakvom raspadanju, jednostavno je bilo kao da su ga sahranili pre 2 dana.

Naravno da je to za nas bilo jedno veliko iznenađenje, da se puno šuškalo o tome i naravno da je morao da se otvori i taj poslednji kovčeg u celosti da bi se videlo da li je celo telo u takvom stanju i da bilo je u takvom stanju. Pored toga su pronašli i diplomatski mač sa kojim je on bio sahranjen i zastavu koja mu je bila oko nogu, a na grudima je držao jedan jedini primerak svoje knjige "Lirika" čije izdavanje nije dočekao. Ovo je bio samo jedan primerak koji je odštampan za njega, da bi video kako to treba da izgleda kada se bude štampalo u mnogo primeraka.

Sa svim tim stvarima ponovo je zatvoren sanduk i poslat preko Moskve da stigne u Beograd. U Beogradu, jedan svečani doček - u Sabornoj crkvi su bili položeni njegovi posmrtni ostaci, patrijarh Pavle je bdio nad njima, i insistirao da on sam krene da bude vođa povorke koja će ispratiti posmrtne ostatke sve do ovog mesta na koje smo se mi sada uputili.


klik na ...  Jovan Dučić po drugi put među Srbima

Naravno da je crkva već počela da razmatra o tome da li se treba Jovan Dučić proglasiti za sveca i da se prosto obave analize i da se vidi o čemu se radi, i na koji način je ovo telo očuvano.

Nekoliko dana telo je bilo otvoreno i u Sabornom hramu u Podgorici, gde su svi njegovi poštovaoci mogli da dođu, da pogledaju, da mu se poklone, odaju počast i nakon toga patrijarh Pavle sa posmrtnim ostacima Dučićevim došao je i do Trebinja.

Ispred Gračanice kovčeg je bio otvoren da bi svi stanovnici mogli da se uvere da su posmrtni ostaci stigli.

Mediteranska klima, u pitanju je bio oktobar mesec, početak jednog toplog oktobra, i kada ostavite telo direktno izloženo suncu 3,5 sata, možete da zamislite šta se desilo ... samo jedno puf. Samo je koža pala, zalepila se za kostur i na taj način i zbog jednog nepromišljenog gesta izlaganja njegovih posmrtnih ostataka javno na suncu i na otvorenom, mi smo izgubili jednu vrednost koja je baš mogla da bude zanimljiva i interesantna i o kojoj je moglo da se priča.

Nažalost, nije bilo spasa nakon jedne ovakve greške, tako da to što je ostalo od njegovih posmrtnih ostataka danas je sahranjeno u crkvi, kada uđete u naos odmah sa desne strane ... videćete i njegov portret  i to je zapravo mesto gde je Jovan Dučić sahranjen.

Ovako izgleda grob Jovana Dučića

Kada budemo izašli sada iz autobusa, sa prvog vidikovca na koji ćemo naići imaćemo fantastičan pogled na Arslanagića most, most koji ima itekako zanimljivu priču, most koji je prelep da se pogleda, i tu smo stali da bi nam Kristina ispričala zanimljivosti o njemu i da bih nam rekla kako možemo kasnije eventualno u slobodno vreme da prošetamo, i da je uveče zaista prelepo uz Trebišnjicu da prošetamo do ovog mosta.

Nakon toga smo se svi zajedno popeli do crkve, da vidimo da li ima gore neko možda da nam se obrati, Crkva je uvek otvorena, tako da možemo ući da pogledamo, da upalimo sveće, da uživamo u pogledu i da krenemo lagano da pokupimo ostatak ekipe i da ulazimo u hotel.

Grob Jovana Dučića

Na zidu iznad groba - prvi levo Jovan Dučić, a odmah pored njega Branko Tupanjac 

- ktitor crkve Hercegovačka Gračanica, kako prinose model hrama Bogorodici

Ko je Branko Tupanjac, pročitajte više OVDE

Čiraci za sveće odmah tu pored groba Jovana Dučića desno

Danas Gračanica nema samo crkvu Blagoveštenja, već ima i naravno veliki broj crkvenih prostorija, koje se ovde nalaze, jednu halu za prijem, 1 pozornicu za dešavanja, razna kulturna. U pitanju je pozornica na otvorenom, tako da ćemo je vrlo lako uočiti, naravno crkvenu prodavnicu, mesta u kojima žive monasi, trpezariju i sve ono što je potrebno za normalan život monaha.

Kako izgleda otprilike taj čitav kompleks

Nakon obilaska crkve spuštamo se do suvenirnice

Ovo su magnetići i tanjiri koje možete unutra naći

Ovo mi je ubedljivo bilo nešto najlepše

I u frižideru stoji sveže ceđeni sok od nara ... 2 KM je cena za 1/2 litre

Zvonca

Ukrasne kugle i magnetići

I hladan sok se morao naravno probati ;).... 2 KM ili 130,oo dinara naših

i 2 razglednice bile su 2 x 35,oo = 70,oo dinara

Sve je moguće bilo platiti u našim dinarima, pa sam se odlučila da tako i platim. 

Fontana ispred Suvenirnice

                                               Od 14,1o h do 14,4o h bili smo u crkvi HG.

Odavde smo krenuli u 14,4o h, jer nas u 14,45 h čekaju ispred parkinga drugari.

ARSLANAGIĆA MOST - danas PEROVIĆA MOST (od 1993. godine)

To je jedini most koji je u 16. veku povezivao jedan deo kopna sa drugim delom kopna.

Trebišnjica je mnogo jedna nezgodna reka, koja tako voli da nestane, pa da se pojavi. I onda su oni napravili 2 jezera i 4 elektrane od 7 koliko je planirano. Ovaj most se nije ovde originalno nalazio. On se nalazio nekoliko km na dole i godine 197o. je počelo njegovo premeštanje. 

Arslanagića most - slika sa neta

Ko je i zašto pravio ovaj most?

Mehmed-paša Sokolović, nakon što je izgubio sina u jednoj bici, on je rešio da u njegovu čast podigne ovaj most i da to njemu služi kao spomen za sve što je uradio. On je podigao ovaj most i sada dolazi do pitanja što se ne zove Mehmed-pašin most, nego Arslanagićev?

Pošto je u to vreme morala da se naplati putarina i za mostove, znate da su postojali putari, čovek koji je došao odavde iz Trebinja da bude mostar na tom mostu bio je Arslan Aga. I zbog toga je most tako nazvan.

Kada su napravili jezero 1965. godine, most je potopljen. Rešili su da ga u potpunosti podigunu, da ga sruše, da ga podignu, i da ga donesu na ovo mesto gde mi danas možemo da mu se divimo. To je išlo do te mere da je svaki blok imao svoj redni broj. Blok po blok je obeležavan brojevima i onako kako je u originalnu građen, tako je i prenet na ovom mestu.

Most se danas zove Perovića most. I sada nam tek neće biti jasno zašto Perovića most. Zato što kažu da se Arslan Agić, pre nego što je prešao na islam, prezivao Perović. Tako da je danas most poznat kao Arslanagića ili Perovića most. Do ovog mosta vam treba iz centra 20 minuta.

Orijentacije radi:
Okrenuti ste leđima gradskom parku, sa leve strane vam dođe tvrđava, ispred vas je Trebišnjica, pređete Trebišnjicu i samo idete levo.
Kada gledate ka Crkvinama i Gračanici, licem ste ka Gračanici i idete levo i tako ćete doći do mosta, čije je šetalište prelepo.

nastavlja govor posle crkve Kristina ...

Ono što nam je bitno jeste da će doručak biti postavljen od 7,oo h u nedelju ujutru, na bazi švedskog stola. Ovo važi za sve hotele.

U 8,3o h ćemo doći busom do vile Marija da ih pokupimo, i da idemo za Dubrovnik. Za Dubrovnik idemo svi, tako da tu neće biti nikakve posebne organizacije. 

Hotel Etaž i hotel Viv se nalaze jedan pored drugog i nakon fakultativnog obilaska crkve i manastira, krenuli smo po deo grupe koja nas je čekala na glavnom parkingu u Trebinju, a zatim krenuli da se smestimo i u hotele i malo odmorimo, pred večernji izlazak samostalno u grad. 

Hotel Etage u Trebinju

Evo i tačne lokacije hotela Etage u odnosu na brdo Crkvina i na Arslanagića most

O samom hotelu Etaž i o tome šta smo radili te subote uveče u slobodno vreme, čitaćete u mom sledećem postu.

u Trebinju,

dana 23.09.2017. godine

Sve moje uspomene iz Trebinja

Sve moje uspomene iz Dubrovnika

Sve moje uspomene iz manastira Tvrdoš i crkve Hercegovačke Gračanice

***

Moj vodič kroz Trebinje

Moj vodič kroz Trebinje (II deo)

Moj vodič kroz Trebinje (III deo)

Moj vodič kroz Trebinje - manastir Tvrdoš i crkva Hercegovačka Gračanica (IV deo)

Hotel Etaž i slobodno veče u Trebinju