Moj vodič kroz Trebinje (III deo)

TRG PLATANA

Dalje našu šetnju nastavljamo preko Trga platana i to su čuveni platani kojih u Trebinju ima 16 i njih su podigli Austro-Ugari početkom 19. veka, kada su zapravo došli na ove prostore, kada su proterali Turke iz grada, kada su oslobodili grad.

Kada su došli ovde to je bilo groblje = tursko mezarje i njima je bilo jako čudno da se ispred jedne tvrđave nalazi groblje.

To groblje su rešili da prenesu, otkopali su sve te grobove, sve stećnjake i preneli su ih na periferiju grada. A da bi se što pre zaboravilo to što su uradili, to što je pomereno odatle, hteli su da urade nešto jako lepo i prijatno za oko, tako da su podigli ove platane i evo ti platani krckaju treći vek svog života, sve su lepši i lepši, sve su veći i veći, i sve su veći ponos i dika ovog grada.

Kada pričamo koliki su ponos i dika ovog grada platani, imamo i hotel "Platani" tako da je odmah jasno koliko su oni značajni za sam grad.

Platani u Trebinju

Hotel "Platani" koji se nalazi odmah preko puta info-centra

Platani u Trebinju

veoma koristan sajt:

ÄÄÄ!!! Sve o spomenicima u Trebinju

KATEDRALA MALE GOSPE ili KATEDRALA ROĐENJA BLAŽENE DEVICE MARIJE

Njegoševa br. 2

Crkvica koju smo prešli jeste katolička crkva koja je podignuta 1884. godine da bi se proslavilo 1000 godina od dolaska katoličanstva na ove prostore. Crkva je rađena u tipično baroknom stilu, barem unutra, spolja i nije tako kitnjasta, unutra jeste baš jedan klasičan barok i nismo ulazili u crkvu sa vodičem, samo smo tuda prošli tokom naše šetnje, ali smo ušli predveče dok smo šetali gradom da pogledamo kako ona izgleda. Posvećena je Mariji Bogorodici malenoj.

Ovako izgleda crkva i nalazi se preko puta hotela "Platani" u samom centru grada

A ako samo malo produžite napred nailazite na info-centar i odmah iza njega je ta čuvena pijaca

Interesantno za nju je što kada je podizana 1884. godine namerno je odabran taj prostor, jer je ta tačka trebalo da bude geografski centar grada Trebinja.

To u ovom trenutku ne može da se proceni, ali nam je vodič skrenuo pažnju da kada budemo pri nekoj mapi, da je otvorimo i to pogledamo.

To i jeste bio centar grada neko vreme, ali na kraju naše priče doćićemo zaista do toga šta je sada centar grada.

To je bila jedna simbolika da se centrira katoličanstvo u sred Trebinja.

TRG SLOBODE

Kada nam je pričala o Jovanu Dučiću, Kristina nas je dovela i do Trga Slobode da bi nam završila priču o njemu, a ta priča se završava upravo ovim spomenikom na samom trgu.

Godine 1938. je Jovan Dučić poslednji put došao u Trebinje, odatle je posle otišao u Ameriku, gde je radio u našem konzulatu, gde je i preminuo, i gde je i sahranjen u hramu Svetog Save.

Međutim, kada je došao poslednji put, on je zaista bio ponosan na Trebinje i želeo je da ostavi, neku uspomenu ovom gradu na sebe, neki spomen i generalno videli smo kako smo šetali po Trebinju i njegovu nameru da svakom događaju koji se ovde zbio ostavi spomenik.

Jako puno spomenika je ostavio i svaki događaj ima svoje obeležje, svaki apsolutno sve .. svako stradanje, svaki rat, svaki lep događaj, sve je obeleženo.

TURISTIČKA ORGANIZACIJA TREBINJA

Ätrebinjeturizam.com

Ideja turističke organizacije grada Trebinja jeste da ako se jednoga dana nakon 1o-ak godina vratimo u Trebinje, čitajući samo ono što piše na spomenicima, imamo predstavu kako se ovaj grad razvijao.

To je jedna lepa zamisao koju još ni jedan grad u svetu nije izveo i nije tako zamislio.

SPOMENIK OSLOBODIOCIMA - dar Jovana Dučića

Na samom vrhu stoji anđel Gabrijel /Gavrilo/  koji treba da čuva ovaj grad od svih nedaća. Spomenik je dvostran.

Spomenik oslobodiocima

I na vrhu anđeo Gavrilo

"Herojima za slobodu"

Himna pobednika

"Samo buktinjama zbori se kroz tmine;

U zrcalu mača budućnost se slika;

Preko palih idu puti veličine;

Slava, to je strašno sunce mučenika."
                                                                   Jovan Dučić

U pozadini je hotel "Platani" a ovo je pogled sa same pijace subotom

"U čast ulaska 

slavom ovjenčane

srpske vojske

u Trebinje

22. novembra 1918."

Svi oni koji su na bilo koji način bili uvedeni u koncept sa organizacijom "Crna ruka" su stradali i to na najsuroviji način. 
Između ostalih, ovde u Trebinju 77 momaka i 2 devojke bilo je obešeno ovde između platana, zato što su bili učesnici Crne ruke, da nisu njihovi članovi ali da su pomagali.

Njima je Jovan Dučić rešio da posveti ovaj spomenik sa jedne strane.

***

Sa druge strane nalazi se natpis da je posvećen svima onima koji su stradali i koji su oslobodili  Trebinje u I svetskom ratu.

"Srbima 

trebinjskim mučenicima

1914 + 1918.

za slobodu Jugoslavije"

Našu šetnju nastavili smo dalje i ušli smo na jednu od 3 gradske kapije tj. Zapadnu kapiju, a koja se nalazi desno iza hotela "Platani".

To je bila Zapadna kapija

Evo na mapi i tačno kako se od Trga Slobode dolazi do džamije

TREBINJSKI STARI GRAD "KASTEL"



Svoju priču Kristina je nastavila dalje ...

"Evo nas tu u čuvenom Kastelu, onom za koji neki kažu da temelji datiraju iz 8. veka, neki kažu da je počeo da se gradi u 12. veku, i to je već istina. To je već dokazano da je tada već i krenulo sa izgradnjom, međutim istina i činjenično stanje je tako da je u 18. veku pod Osman-pašom Resulbegovićem zapravo ona dobila svoj današnji oblik.

Evo i tačnog mesta odakle nam je pričala priču Kristina

Trebišnjica nam je u tom trenutku bila odmah iza tvrđave.

Prvenstveno grad se razvijao sa one tamo strane Trebišnjice, a tek u 18. veku Osman paša je prebacio sa ove strane. 

Ako smo se setili one priče koliko ona ponire, koliko izlazi, i onda u tom trenutku kako je ona pravila svoje korito, njemu je više odgovaralo da može bedem, odnosno rov koji je napravljen oko same tvrđave da napuni vodom iz reke Trebišnjice. Zato je prebačena sa ove strane.

Ukoliko biste gledali iz vazduha, a mi ćemo imati prilike kada se popnemo na Gračanicu da to pogledamo, videli biste da tvrđava ima oblik trougla, međutim vremenom su se malo ove ivice zaoblile, pa to više nije tako oštro. U početku je bilo zaista oštro, sada već ne onako malo zaobljeno, ali se vrlo jasno vidi da je to u obliku trougla. 

Što se tiče bedema, bedemi, odnosno zidovi su bili široki od 1,5 metar do 3 metra i postojali su otvori za topove, sada već naveliko se koristi vatreno oružje, tako da su se i prilagodili tom načinu ratovanja ne bi li se odbranili i ne bi li jednostavno bolje čuvali svoju bazu.

A što ja pominjem Resul-bega?

Zato što je on čovek koji ne samo da je ovu tvrđavu podigao, pre toga jesmo mi, jesu Nemanjići ovde postavili temelje, ali oni su koristili ovu tvrđavu isključivo kao vojnu bazu. Njih nije interesovalo da ovde bude grad, njih je interesovalo da ovde bude civilno stanovništvo. Tek kada je Osman-paša Resulbegović došao, on je osmislio novu tvrđavu koja će imati prostora i da živi civilno stanovništvo. I tako počinje da se formira grad oko same tvrđave.

Tvrđava je imala 3 kapije i dan-danas ih ima. Mi smo kroz jednu prošli, kroz drugu ćemo izaći, a treća ne postoji ali ja ću vam pokazati kada se budemo približili otprilike u ovom je pravcu, i tamo se nalazila i treća kapija. Glavna kapija je bila ova ovde kuda smo i mi prošli i tu je išao onaj pokretni most preko rova, odnosno kanala koji je bio napunjen vodom iz Trebišnjice.

Godine 1938. donet je zakon, odnosno odluka gradske uprave da treba da se zakopa taj rov, da je ružno, da je nepraktično, sakupljaju se zmije i ostalo i to da se popuni.

Deset godina kasnije taj rov se zaista popunjava, i ostaje ovako ravno, 2o1o. godine je ponovo doneta odluka da se iskopa rov, da bi se vratio autentičan izgled tvrđavi, jer je Trebinje rešilo da prva stavka kojom će puniti gradski budžet bude turizam.

Dobra vest je da ćemo možda kroz nekoliko godina imati prilike da vidimo i kako je taj rov izgledao u stvarnosti i kako je tvrđava izgledala na samom svom početku.

Gde se ustvario nalazio taj rov?

Evo ovde preko vrata ovaj tunelčić, pa kada izlazite iz tunelčića gde je sada ulica, tu je ustvario bio rov. I spuštao se samo onaj pokretni most i tako se ulazilo. Išao je ovako sa ove strane. Ovaj deo nije bio zaštićen rovom i zato su tamo bili najteži zidovi.  Tamo su zidine bile i do 4 metara široke, a ovde su bile oko 1,5 metar do 2, jer tu je već imala neka prirodna zaštita. I Trebišnjica je tada stvarno odradila dobar posao. E sad, ono što ide u njihovu odbranu jeste da te 1938. godine kada je doneta odluka da se zakopa taj rov, prosto u to vreme su se već donosili planovi i ideje kako da se uredi Trebišnjica, koja je stvarno pravila probleme, sad ponire ovde i izbije ovde, tamo ponire, ovde izbije... Znate da je voda nezaustavljiva, ona prosto pronađe put i to je to. Morali su da ukorite reku, da je drže pod kontrolom, da ne bi morali stalno da se čuvaju toga šta će njoj da padne na pamet.

OSMAN-PAŠINA DŽAMIJA

U sklopu svog grada on nije zamislio da bude samo kasarna, to je tada bila, već je morao da nekako da primer kako će se grad širiti. Zbog toga je on sagradio ovu džamiju 1726. godine, to je njegova Osman-pašina džamija, tako se i danas zove i kažu da je unutra u tom periodu bila jedna od najprostranijih džamija, koja je podignuta. Pravougaonog je oblika i iza se nalaze stećnjaci.

Osman-pašina džamija

I naša draga vodičica na slici - Kristina Stojanović Aleksić

Predpostavlja se da se možda unutra nalazi njegov grob. Ali sledeća tačka koju smo mi obišli je jedna druga džamija koja je više vezana za taj nemili događaj.

U svakom slučaju srušena je 1993. godine, 2oo5. godine je obnovljena, tako da ovo što vidimo nije svakako nešto što datira iz 18. veka, jer je ona bila do temelja uništena. Čak su odneseni i delovi maltera i delovi blokova od kojih je bila sastavljena, tako da su morali potpuno novi materijal da koriste.

Za 4 godine je ponovo podignuta džamija zajedno sa minaretom.

Jedno od pitanja putnika je glasilo i:                 "Zašto je džamija rušena?"

Kristinin odgovor je glasio:             "Zato što je bio rat i rušio je ko je šta stigao."


***

Neki su se baš u to vreme vratili sa pijace i priključili se nama. Preporuka vodiča za proizvode sa pijace je bila da je sir jako dobar, med i maslinovo ulje, kao i Smokovnik --- to su kao neki kolači gde se unutra nalaze bademi, lešnici i smokve.

• Smokovnik - to je njihov tradicionalni kolač, koji su zapravo malo maznuli od Dubrovnika, zato što je bio zgodan da se daje moreplovcima i trgovcima, kada krenu na put. Kako su trgovci iz Dubrovnika išli ovde preko Trebinja, onda su oni to iskoristili, pa su pravili te smokovnike, i tako su prodavali, pošto oni ovde imaju više prostora nego u Dubrovniku za gajenje smokvi. Tu su se malo obogatili i proslavili na račun Dubrovnika.

Našu šetnju nastavili smo dalje

Hotel "Porto Bello" Trebinje

U centru Starog Grada Trebinja nalazi se i ovaj luksuzni hotel, u čijem restoranu se može organizovati i ona fakultativa - večera, a u zavisnosti od broja putnika. 

MUZEJ HERCEGOVINE - NEKADAŠNJA AUSTRO-UGARSKA KASARNA

Ä Stogodišnji sat ponovo otkucava sa Muzeja Hercegovine

Kristina je priču nastavila dalje ...

"Piše šta je ð muzej, a ono što ne piše to je zapravo da je ovde bila kasarna. Da nije bilo te kasarne, ne bi danas ni postojao grad Trebinje.

Pogled na muzej, nekadašnju kasarnu grada Trebinja

Gde se tačno nalazimo u okviru Starog Grada ili Kastela

Prvi ljudi koji su je podigli bili su Austro-Ugari, nakon toga dolaze Turci koji je preuzimaju i Osman-paša Resulbegović rešava da to ne bude samo kasarna, već da jednostavno napravi celu tvrđavu i ceo grad.

Međutim, 19. vek, ponovo dolaze Austro-Ugari na ove prostore i onda možete da shvatite i čemu ovaj stil. Dakle, oni su poslednji ljudi koji su radili na njoj i ono što vam mogu reći da je sat originalan, evo trpi po ko zna koju rekonstrukciju ovih dana, no dobro, lepo je da se ulaže da nešto bude dobro opremljeno.

Ono što je unutra interesantno jeste da postoje 4 muzejske postavke. 

Ukoliko budete želeli, ovaj muzej možete posetiti u svoje slobodno vreme, a ovo je jedini muzej koji imate u Trebinju, tako da i nemate neki preveliki izbor, ali je muzej odličan. Odličan je iz jednog prostog razloga - u Mostaru postoji jedini muzej koji je posvećen istoriji Hercegovine. Njihov odeljak se nalazi ovde. I to su jedina 2 muzeja koja možete naći da govore o istoriji Hercegovine. 

Dakle, jedna postavka govori o tome. To uključuje i one ostatke Rimljana, čak imaju i nešto ostataka grčke istorije i grčke civilizacije, pa sve do današnjih dana. Druga postavka kome bi bila posvećena ako ne Jovanu Dučiću. Jovan Dučić - njegove olovke, njegova pisma, njegovi papiri, njegov sto, stolica i tako da im verujemo. U svakom slučaju imaju celu jednu postavku koja je posvećena njemu.

A ove ostale 2 su jako interesantne, zato što jedna govori o životu hercegovačkih seljaka, a druga govori o životu hercegovačkih građana. Kad kažem seljaka ne mislim na ljude koji su bili u bilo kakvim dodirima sa Bosnom, dakle čiste Hercegovina i život na selu jednog hercegovačkog seljaka uključujući nošnje, šnale, nakit, sudove koje su koristili, krpe koje su heklale i vezle, dakle potpuna njihova kultura i način života koji je dijametralno različit od onog života koji se odvijao u gradskoj sredini. Onda tu možete da vidite one lepe haljine dugačke onih koji su živeli u gradu, pa za vreme Turaka kako su se oblačile dame, pa za vreme Austro-Ugara kako su se oblačile, pa kakve su se hoklice koristile, gde su sedele, kako su se obuvale, kako su izgledale prve papuče koje su donele na ove prostore.

Baš onako jedna lepa i interesantna postavka, i možete fino da uporedite i da vidite koje su to dijametralne razlike u životu ovih ljudi. Tako da ukoliko ne budete previše umorni, u toku popodneva moja preporuka od srca vam je svakako da dođete kasnije i obiđete ovaj muzej.

Radno vreme muzeja je do 19,oo sati uveče."

***

U slobodno vreme, a nakon smeštanja i malog odmora u hotelima, otišli smo da obiđemo grad, pa i muzej.

Šta jesti u Trebinju???

Ćevapi se jedu u Sarajevu, u Trebinju se jede pečenje ispod sača, jagnjeće ili juneće pečenje. Junetinu isto prave fenomenalno. Tako da ako hoćete nešto baš za šta su stručnjaci, onda bolje probajte jagnjetinu ili junetinu, nego ćevape. Ćevape ćemo jesti u Sarajevu.

Koji je najlepši pogled?

Idete u obilazak manastira. Najlepši pogled koji ćete videti će biti ovaj sa Gračanice. To je onako naj, naj. Bude i strašno efektno onako kada prvi put sa brda vidite Dubrovnik, i to je onako baš jedan lep prizor, ali svi putnici na kraju, obično kažu da je najlepši momenat pogled sa Gračanice i to je zaista nešto spektakularno. 

Ulicama Starog Grada Trebinja

SULTAN AHMEDOVA (CAREVA) ILI STARA /ATIK/ DŽAMIJA

Sultan Ahmedova džamija

ÄÄ Sultan Ahmedova (Careva) džamija

"Ovde sam vas dovela da biste videli ovu džamiju, jer je ta džamija posvećena Ahmedu III sultanu i u njegovu čast.

Tačna lokacija džamije

Podigao ju je paša Resulbegović i zbog nje je i stradao. Džamija sama po sebi je stradala takođe 2oo1. godine, ali 2o14. godine tek je obnovljena i vraćen joj je prvobitni izgled. Takođe je jednog kvadratnog oblika, i Resulbegović je nestao sa istorijske scene nakon što su stigle glasine do Ahmeda trećeg da je Resulbegović njemu podigao i nazvao je Careva džamija, džamiju koja je duplo manja od njegove.

***

Njegova je ona koju smo mi malopre videli, tako da možete da je uporedite. Neki sada pričaju da je to samo bio povod da njega skloni sa ovih prostora, da ga ubije, da mu oduzme život, da ga posto skloni sa političke scene, drugi kažu da je Ahmet III zaista bio toliko sujetan da nije mogao da podnese činjenicu da je njegova manja i manje nakićena nego ova. 

Džabe je Resulbegović pričao da se u njegovu čast zove Careva džamija i da bez obzira koliko je ona velika, ona je Careva i ona će uvek nositi ime Careva džamija, ili Atik džamija što znači Stara džamija, iako je mlađa od ove ovde ali prosto to su bili njegovi izgovori.

Nije strašno to što je on bez prava na žalbu i na opravdanje izgubio glavu, što mu je odsečena, već je strašno što u tom trenutku nestaju sa cele istorijske scene njegovih 9 sinova. Ni o jednom se ne zna ništa. Tog trenutka da li su se razbežali, da li su i oni pobijeni, da li su ih krili neko vreme, pa su promenili prezime, kako je već tada bilo popularno, i čime su sve ljudi pribegavali ne bi li sačuvali živu glavu, ne znam, i ne znam ko bi mogao da nam odgovori na to pitanje, ali je to zaista jedna velika misterija. U redu je da nestane 1 čovek, ali 9-oro ljudi sa svojim porodicama, odjednom je nestalo sa istorijske scene.

ÄÄ Trebinjski kapetan: Osman-paša Resulbegović

Zato se sada postavlja ono pitanje da li je ili nije njegovo telo u njegovoj džamiji...

Postoje 3 stećnjaka za koje se ne zna kome su posvećena i ko je tu sahranjen. Predpostavljam da im je lepše da možda veruju da je Resulbegović tu sahranjen, pa da zato nisu pokušali nikada da vrše ispitivanja, DNK analize i ostalo da utvrde da li je on tu zaista ili nije. Uostalom sa čime bi uporedili te DNK analize, s' obzirom da mu je cela porodica nestala bukvalno u nedelju dana.

Toliko o Resulbegoviću, a sada ...

ANĐELKINA KAPIJA IZ SERIJE "RANJENI ORAO" U STAROM GRADU

Sada ćemo proći pored moderne istorije, moderne turističke atrakcije "Anđelkine kapije". Hercegovci su jako interesantni i šta oni smisle, pa njihovoj mašti nema kraja i ja im se divim na tome, jer to pije vidu, to prodaje, to donosi novac.

"Anđelkina kapija"

"Čuvena Anđelkina kapija u trebinjskom Starom Gradu kroz koju je u seriji “Ranjeni orao” glumica Sloboda Mićalović ulazila u dvorište sasvim druge kuće u centru Beograda, 

postala je brend u gradu na Trebišnjici."

A zašto ja vama ovo pričam .. pa videćete.

Čuvena Anđelkina kapija .. bilo je nekih gospođa koje su obožavale tu seriju i stale su onda ovako razočarane i gledale i procenile da to nije to. Da to uopšte nije kuća u kojoj je snimana serija, ona je tu snimana jedino ispred kuće, to nije taj balkon itd ...

Šta je tu zapravo smešno ... ne bi se ni pričalo na ovaj način da ne stoji slika Slobode Mićalović i piše Anđelkina kapija. 

Ä Ä Ä Ovo je čovjek koji je napravio brend „Anđelkina kapija“

Ali da vas podsetim da u Višegradu most koji je podigao mehmed Paša Sokolović je obeležen braon tablom, koja je zvanično tabla turističke organizacije i piše "Na Drini Ćuprija".

To uopšte nije naziv mosta, nego naziv dela Ive Andrića, jer je most mehmed Paše Sokolovića.

Tako da hajmo da vidimo i tu čuvenu Anđelkinu kapiju.

MENJAČNICA I RADNJE BRZE HRANE
Preko puta Anđelkine kapije ima menjačnica i tu su i neke radnje brze hrane.

Radnje brze hrane

PLAĆANJE U TREBINJU

Plaćanje u Trebinju je sve, samo da je para --- kune, dinari, evri, marke.

Što se tiče menjanja para savet vodiča je bio da možemo menjati nešto malo, zato što nam uopšte nije praktično. Ako mi njima damo 5 €, oni će nama vratiti ili sitne evre ili dinare je najbolje ako nam vrate, a šta ako nam vrate sitne evre, a u Dubrovniku moramo da menjamo u kune ? ...neće vam zameniti sitne...

Savet vodiča je glasio:

"Pokušajte u dinarima da plaćate ..čisto iz kulture vi pitajte kad sednete jel možemo da platimo u dinarima ??? trep, trep trep i oni će dozvoliti ...ali prosto eto pitajte ..."

I polako izlazimo iz Starog Grada kroz Južnu kapiju

KIP JELENE ANŽUJSKE  - dar Jovana Dučića

Govor vodiča dalje ...

Ovo sada gde smo stali i ono u šta smo gledali ima zaista veliki istorijski značaj, a to je kip Jelene Anžujske. To je ovaj mali, na zidu levo od topa. 

Kip Jelene Anžujske na slici levo

Priča vodiča

 

I lokacija gde se tačno nalazimo

Zašto ona baš ovde???

"Zato što je u jednom trenutku njen sin Dragutin, inače ona je sa Carem Urošem imala barem 4-oro dece, Dragutin i Milutin su najpoznatiji, pa onda stoje pod upitnicima mesto 3. i mesto 4. ali se predpostavlja da je imala najmanje 4-oro dece. Njen sin Dragutin joj je dao na upravu Zetu, a u tom trenutku je Trebinje pripadalo Zeti. Vladala je jedna takva žena, što je upravljala prosto ovim prostorima, i opet se vraćamo na priču o tome da žele da naprave jednu kompletnu priču kada vi obilazite te spomenike, da možete da shvatite šta se sve dešavalo na ovim prostorima. 
Živela je u 14. veku, i kao i svi Nemanjići ona je podizala zadužbine, i ona je obnavljala mnoge manastire, i ona se sama zamonašila, u Skadru u crkvi svetog Nikole, gde je i umrla.

Kako je proglašena za sveticu?

Tri godine nakon njene smrti javila se u snu jednom monahu kome je rekla da se otkopaju njene mošti i da će prosto naći njeno netaknuto, neraspadnuto telo, a što je po našoj crkvi neosporan dokaz da je neko svetac. 

I zaista kada je on otkopao njene posmrtne ostatke, video je da se tu zapravo nalaze mošti, odnosno da je njeno telo besmrtno. Od tada ona se slavi po novom kalendaru i to je 12. novembar - dan kada je ovaj grad obeležava, neću da kažem kao svoju slavu, jer nije slava, nego je dan koji se zaista jako puno poštuje i tada se organizuju određene svečanosti, koje su posvećene upravo Jeleni Anžujskoj.

Kraljica Jelena Anžujska, kao monahinja Jelisaveta

To je jedina žena i prva žena koja je dobila svoje Žitije - prva žena, naša vladarka koja je dobila svoju ispisanu biografiju, prva žena koja je otvarala škole za žene i žena koja je (kada je došla iz Provanse,) otvarala biblioteke i najveći poklon koji ste vi mogli da dobijete od nje jeste knjiga. Kada vam pokloni knjigu iz biblioteke koju su njeni prepisivači pravili, znači da ste dobili najveću počast. 

Kip Jelene Anžujske na zidu u Trebinju

Još jedna stvar zašto je oni slave i zašto je smatraju za veoma značajnu .. šta je uradio car Uroš kada je ona dolazila ... zasadio je celom Ibarskom magistralom jorgovane i otuda nama Dolina Jorgovana. Ona je obožavala cveće i prosto njena rodna Provansa je bila puna cveća.

"Cvetno drveće, koje je za nezaboravan doček francuske princeze (kasnije srpske kraljice) Jelene Anžujske posađeno dolinom Ibra, danas je poznato kao Dolina Jorgovana"

"Јорговани су вековима цветали и мирисали и тако симболисали љубав и поштовање које је српски народ гајио према племенитој краљици Јелени, чувеној по својој мудрости и образовању. Она је допринела значајно културном успону средњовековне српске државе. Оставила је значајан траг у просветитељству, јер је њен дом био и училиште, али и прва библиотека."

Kažu da je ona prva žena koja je donela prvi oleander na ove prostore i od tada se generalno na ovim prostorima čuvaju oleandri. 

Tako da vrlo često ćete videti da mali privesci Jelene Anžujske stoje u saksijama oleandra i na taj način se ovdašnje devojke mole za sreću u ljubavi, tako što kupe te njene male kipove i pobadaju u te činije gde se čuvaju oleandri.

Ä Zagonetna Jelena Anžujska

TOPOVI

Pre nego što završim ovu romantičnu priču, moram opet da se vratim na realnost. Pogledajte topove, da je tvrđava bila napravljena tako da bude i odbrambena. Dakle, da ne bude samo za život, da ne bude samo kasarna, već da može da služi i za jednu ozbiljnu odbranu. Poslužila je za odbranu, pogotovu kada su je Turci napadali, kada je Austro-Ugarska opklolila, odnosno oslobodila ovaj grad, i onda su Turci posle pada Novog, odnosno Herceg Novog ponovo krenuli na ovu stranu.

Topovi na tvrđavi

To je inače jedini rat, jedina borba koju je ova tvrđava doživela.


***

Ovde samo da pređemo pešački prelaz idemo do crkve i tu završavamo našu šetnju.

SPOMENIK PATRIJARHU PAVLU u PORTI SABORNOG HRAMA

To je spomenik patrijarhu Pavlu. Eno ga tamo u parku i baš onako jedan drag spomen na našeg patrijarha, tako da možete da obiđete i da vidite kako to izgleda izbliza.

Vajarka Sara Nikolić, Spomenik patrijarhu Pavlu, 

(otkriven 19.o8. 2o17. godine)

Vladika Grigorije:             

"Patrijarh Pavle je više puta posetio Hercegovinu i Trebinje u najteže ratno vreme opominjući 

da uvek budemo ljudi, a neljudi nikada."

CENTRALNI GRADSKI PARK - PARK JOVANA DUČIĆA

Jel se sećate one priče centralni gradski park, star je možda 3o-ak godina, prosto zato što je ovde bilo veliko drveće i nije bio uređen park i onda su rešili da taj prostor ograde i da naprave park koji bi mogao da služi sabornoj crkvi, crkvi koja je posvećena Preobraženju Gospodnjem.

Gradski park u Trebinju - u fazi su bili radovi

Fontana u gradskom parku - fontana i statua boga ljubavi Plakira - dar Jovana Dučića takođe

SABORNI HRAM SVETOG PREOBRAŽENJA GOSPODNJEG

Godine 1888. je krenuo sa gradnjom, završen je 19o8. Godine 2oo8. je obnovljen, i tada je gore na vrhu na 38 metara visine postavljen veliki zlatni krst, i to je trenutno ponos i dika celog grada i taj krst je i čini trenutno najvišom građevinom u gradu. Taj krst se veoma dobro vidi odozgo sa Gračanice.

Na vrhu veliki zlatni krst - ponos i dika celog grada

Saborni hram u gradskom parku u Trebinju

Trebalo je da bude u centru. Kako se grad širio, ispostavilo se da se danas u geografskom centru nalazi upravo saborni hram.

Morate ući u crkvu ako ne sada, onda kasnije u vaše slobodno vreme, zato što ćete unutra naići na najčudnije da ih nazovemo freske ikada. Unutra su oslikani Jovan Dučić, Nikola Tesla, Desanka Maksimović, Karađorđe i ima ih još jedno desetinu.

I evo nakon obilaska grada sa Kristinom, odlučili smo da odmah posetimo i ovaj hram

Ulaz u hram

Unutrašnjost hrama

Tavanica

Čudne freske na zidovima hrama

Pod

!!! Fotografisanje u crkvi je bilo dozvoljeno.

Naćićete ih tako što kada uđete sa leve i desne strane stoje stubovi ali su naslonjeni na zid. Znači prosto nemojte ih tražiti negde po plafonu, ili na ikonostasu, samo gledajte sa strane.

*** U SABORNOM HRAMU U TREBINJU Oslikani su Tesla,Obilić, kralj Petar, Dučić, Princip

Njihovo objašnjenje zašto se nalaze ljudi koji nisu proglašeni za svece... a nalaze se oslikani u crkvama, jeste da su želeli na taj način da pokažu kako nije crkva samo za svece, već je i za ostali smrtni svet. Neću da kažem običan svet, jer oni su daleko od toga od običnog sveta, ali to je jedino objašnjenje koje su oni dali za taj svoj gest oslikavanja naših istorijskih ličnosti u samom hramu.

Ljudi različito reaguju, obično im ne bude toliko neobično kada uđu i pogledaju, ali kažem reakcije su zaista različite, tako da ne mogu ni da predpostavim ko od vas bi i kako reagovao. Ali mislim da svi treba da vidite - ako ne sada, onda nešto kasnije.

Vođenje sa vodičem je bilo završeno u 12,1o h.



***

U 12,3o h trebali smo da budemo kod autobusa, odnosno u 12,4o h.

Kako se od ovog parka stiže nazad do autobusa?


Potrebno je bilo da idemo pravo i tamo nam je Jovan Dučić, koji razgovara sa Njegošem, odatle samo levo i da za 3-4 minuta budemo na parkingu.

Od Dučića do ANĐELKINE KAPIJE: Jedan dan u Trebinju sa najpoznatijomBLOGERKOM IZ HERCEGOVINE

u Trebinju,

dana 23.09.2017. godine

Sve moje uspomene iz Trebinja

Sve moje uspomene iz Dubrovnika

Sve moje uspomene iz manastira Tvrdoš i crkve Hercegovačke Gračanice

***

Moj vodič kroz Trebinje

Moj vodič kroz Trebinje (II deo)

Moj vodič kroz Trebinje (III deo)

Moj vodič kroz Trebinje - manastir Tvrdoš i crkva Hercegovačka Gračanica 

Hotel Etaž i slobodno veče u Trebinju