Doručak je bio od 7,oo sati ujutru za hotele Etage i Viv i to je i ispoštovano. U 8,15 h smo pošli autobusom do vile Marija i u 8,3o h smo krenuli svi skupa za Dubrovnik. Čitava grupa je krenula za Dubrovnik, tako da se nakon Dubrovnika nismo morali vraćati po putnike u Trebinje.

Doručak za hotele Etage i Viv

Autobus agencije Montesol je bio parkiran sve vreme tik ispod našeg prozora

Ovo je bio ključ od naše sobe hotela Etage

Stakleni prozori levo od apoteke označavaju gde je bila prostorija za zajednički doručak.

I u 8,3o h krenuli smo za Dubrovnik.

9,12 h pasoši - GP Ivanica - IZLAZ Bosna

9,3o h idemo dalje

ULAZ Hrvatska

Granički prelaz Ivanica

Kristina je iskoristila vreme dok čekamo za pasoše da nam ispriča nešto o Dubrovniku.

Kada smo sišli na Pilama, od tog trenutka bili smo slobodni. Kristina nije smela da ide sa nama kroz Dubrovnik, nije smela da vodi grupu, ali je ona krenula sa nama da prođemo Stradunom do Orlandovog stuba, celim tim pešačkim delom, jer smo se u 11,45 h našli baš tu kod Orlandovog stuba za brodić.

Evo gde će vas autobus ostaviti toga dana i tu uglavnom ostavljaju i sve agencije --- znači kod Vrata od Pila

Na granici smo bili ukupno 16 minuta.

U 10,17 h izašli smo iz našeg autobusa kod Vrata od Pila u Dubrovniku.

Satnica: brodić, 11,45 h, Orlandov stub;

U Dubrovnik smo stigli jako rano, imali smo dovoljno vremena i da popijemo kafu, prošetamo, pogledamo malo Dubrovnik i u 11,45 h smo se našli i krenuli ka brodiću.

!!! ... Bitno

Krenuli smo u 16,3o h iz Dubrovnika, sa istog mesta gde smo i izašli - kod Vrata od Pila;

Vrata od Pila i na njima zaštitnik - sveti Vlah

U Dubrovniku nema mesta da se autobus parkira. Grad Dubrovnik je tako uređen da smo mi samo prišli autobusom, vodič je platila taksu za ulazak u grad, imali smo pravo 5 minuta zadržavanja i autobus se morao pomeriti s' tog mesta. Ta nam je informacija jako bitna i za povratak, jer treba da budemo 5 minuta pre 16,3o h na tom mestu, radi ukrcavanja u autobus za nazad.

Ako sve bude kako treba, a bilo je, idealno vreme za povratak u Beograd je u ponedeljak ujutru između 6 i 7 h.

Sišli smo autobusom do Pila ... to su jedna od troja vrata ulaska u Dubrovnik --- Vrata od Pila, glavna vrata trenutno, a nekada u srednjem veku jedna od troja vrata, tu smo svi izašli i svi smo zajedno krenuli kroz Stradun i Kristina je pošla sa nama da nam pokaže gde je dobra menjačnica, gde je dobar sladoled, gde su dobri restorani, gde se nalazi muzej, gde je koja crkva, koja katedrala, i da nas malo usmeri gde možemo da provedemo naše slobodno vreme.

Ulazak u Dubrovnik

Ulazak na Stradun

ZANIMLJIVOSTI KOJE SU VEZANE ZA DUBROVNIK

Osnovni princip života u Dubrovniku u srednjem veku, a i danas bila je sloboda. To je nešto što je njima neprocenjivo. Nešto što je čak u 16. veku pisalo po zidinama grada, da je sloboda neprocenjiva i da je jedina stvar koja se ne može kupiti zlatom. Zamislite koliko je to njima bilo važno kada je pisalo na zidinama grada i uostalom njihov grb je takav da se u njemu nalazi sveti Vlah, o kome nam je Kristina pričala nešto kasnije, i ispod slovima piše LIBERTAS, odnosno sloboda.

Zastava Dubrovnika - Sveti Vlah

Grb Dubrovnika

Da li ste znali da ta njihova ljubav prema slobodi ide do te mere da je u 14. veku Dubrovnik zapravo bio apsolutno prvi grad, prva država, koja je ukinula ropstvo u svetu. Prva država koja je donela zakon da je zabranjeno da se trguje robovima, da se trguje ljudima, i da uopšte robovi mogu da prolaze kroz Dubrovnik, s' obzirom da je bio jedna velika trgovačka luka, onda znate šta znači kada vam ogromna trgovačka luka zabrani da prevozite robove. To je bila itekako jedna ozbiljna zabrana i danas se Dubrovnik itekako diči time.

Podržavali su slobode svih drugih naroda, pa je tako prva država u svetu koja je priznala nezavisnost SAD, upravo bila Dubrovnik. Država koja je mnogo toga uložila u slobodu, mnogo toga uložila u pravednost, poštenje i nepostojanje korupcije.

Dubrovačka država je nastala u 15. veku (pred kraj 14. veka) i trajala je ceo 15, i ceo 16. vek. Imali su jedan interesantan način vladavine i upravljanja državom.

Državom je vladao senat. Senat je biralo Veliko veće, a Veliko veće je biralo Malo veće. A knez koji je bio na vrhu države je čovek koji je imao mandat od svega mesec dana. Mesec dana vi imate da pokažete šta znate, i nakon toga vi odlazite sa tog mesta, a interesantno je to da za tih mesec dana koliko je knez bio na svom mandatu, on nije mogao da izađe iz Kneževog dvora.

Dakle, onog trenutka kada postanete knez, vi narednih mesec dana nemate kontakte ni sa svojom porodicom, ni sa prijateljima, ni sa rodbinom, ni sa stanovništvom grada, iz prostog razloga da bi se sprečila bilo kakva korupcija, bilo kakav mito, bilo kakva mogućnost da dođe do toga. Nakon tih mesec dana vraćate se normalnom životu i mandat je mogao da se ponovi tek nakon 3 godine. Interesantan jedan zakon.

To je razlog zašto je Dubrovnik opstao toliko dugo koliko je opstao, i zašto je tako brzo postao jedna poznata trgovačka luka.

U 13. veku još jedna od zanimljivosti - u 13. veku su dobili jednu od prvih kanalizacija u svetu. Ta kanalizacija i dan-danas funkcioniše, i danas se služe njom.

Crkva svetog Spasa u Dubrovniku

Šetnja Stradunom sa Kristinom na čelu

Luža i Gradski zvonik

Koliko je zabavno živeti u ovom gradu?

Dubrovnik danas ima negde oko 48000 stanovnika. To su podaci od pre nekoliko godina, sa tendencijom rasta.

Međutim, u samom Starom gradu, u onim zidinama, živi danas oko 200 ljudi, i tih 200 ljudi su najhrabrijih 200 ljudi, jer žive u prilično zaostalim uslovima života.

UNESCO je 1965. godine zaštitio ceo Dubrovnik i Dubrovnik ide ka tome da postane grad muzej. Grad u kome vrlo brzo neće biti ni tih 2oo stanovnika, a njima nije lako, jer im je UNESCO zabranio bilo kakvo korišćenje inovacija. A i možete misliti da jedan kanalizacioni sistem koji postoji od 13. veka, ne može baš da podrži rad veš mašine, mašine za pranje sudova, modernih sudopera, podovi ne mogu da se menjaju, dakle i dalje žive sa kamenim podovima, prozori i stolarija je takva kakva je zatečena te 1965. godine kada ih je UNESCO uzeo pod zaštitu, tako da su prilično hrabri ti ljudi koji čak ne mogu da unesu ni nov nameštaj, primetićete da svaka kuća kroz Dubrovnik onako kako budete išli ima jednu kuku onako na vrhu i to je kuka preko koje se prebacuje konopac, za konopac se sa jedne strane veže nameštaj i onda se druga strana vuče, ne bi li uspeli da unesu taj nameštaj.

Dalje po čemu se Dubrovnik još može pohvaliti jeste da je prva zemlja koja je uvela zakon o osiguranju. Osiguranje robe i ljudi je prvi put u svetu sprovedeno upravo ovde u Dubrovniku.

Brinuli su ne samo za narod koji živi u njihovoj državi, već i za narod koji prolazi kroz Dubrovnik, pa su prva država koja je raspisala zakon o osiguranju robe i ljudi. Brinuli su i na drugi način o svom stanovništvu, a na to ih je naterala vest o tome da je krenula da hara jedna velika i opaka bolest za koju smo svi čuli i verovatno dosta slušali o njoj, a to je kuga. Kada je Dubrovnik čuo da epidemija kuge uništava gradove, oni su tada početkom 16. veka prvi osnovali u svetu karantin.

klik na ... Dubrovčani izmislili karantin, prvi u Evropi ukinuli ropstvo, doneli zakon o osiguranju i mere protiv požara, a zavreme cara Dušana osnovali starački dom

Bonino da Milano, Orlandov stub, 1418 godina, kamen 5,17 m

na Stradunu ispred crkve svetog Vlaha

klik na .. Lazareti

Kantena se naziva ovde kod njih i ta zgrada postoji i dan danas.

O čemu se radi?

Pošto je bila velika cirkulacija ljudi, tačnije ogroman broj ljudi je dnevno prolazio kroz grad, oni su napravili na početku grada, kada budemo išli brodićem mi ćemo baš pored kantene se ukrcati u brodić, pa nam je Kristina i pokazala. Oni su napravili jedan prostor sa prostorijama gde svako ko dođe u grad, bio bolestan ili ne bio bolestan, on mora da odvoji 30 dana svog života da bi prošao kroz Dubrovnik, zato što kada dođe u Dubrovnik, prvo odlazi u karantenu i tu bude zatvoren 2 nedelje ili 3 nedelje, tačnije onoliko koliko je dovoljno da se proceni da on zaista ne boluje ni od jedne zarazne bolesti, i tek nakon toga biva pušten da obavi ono što je naumio u Durbovniku.

Tako da ko je došao samo da prođe kroz Dubrovnik, taj prolazak će ga koštati jedno 3-4 nedelje života koje mora da provede u njemu. Ali zahvaljujući tome Dubrovnik nije imao ni jednu katastrofalnu epidemiju. Kada su katastrofe u pitanju, o njima se može pričati o zemljotresima.

Crkva svetog Vlaha - zaštitnika Dubrovnika na Trgu Luža

Od čega ostrva uglavnom stradaju?

Sva ostrva koja imaju vode u izobilju stradaju od požara. Dva katrastofalna požara su uništila Dubrovnik, ali nikada ni jedna epidemija.

U početku karantena je bila napravljena na otvorenom prostoru. Nakon toga su shvatili da je to jako nepraktično, pa su napravili drvene barake, ali su bile drvene za slučaj da se pojavi kuga ili bilo koja druga zarazna bolest, da prosto to bude zgodno da se spali, da se ceo taj prostor spali i da se na taj način uništi eventualna zaraza koja je došla i ostala ovde na ostrvu.

Kada budemo šetali i kada budemo ulazili u Dubrovnik, prvo što ćete verovatno primetiti i što stvarno upada u oko je da iznad svakih vrata, a na svakom zidu maltene kada se okrenete, stoji jedan svetac koji drži crkvu u rukama.

U pitanju je njegova zadužbina, njegova katedrala, a u pitanju je sveti Vlah. Generalno na grbu Dubrovnika nalazi se sveti Vlah. U pitanju je svetac koji se nekada davno u 11. veku javio u snu Jovanu koji je bio monah i rekao mu je po legendi da su se iza Lokruma njihovi najveći neprijatelji venecuelanci ulogorovali i da se spremaju preko noći da napadnu ostrvo.

Kada se Jovan probudio, on je to preneo svojim starešinama, koje su dalje obavestile gradske vlasti i kada su gradske vlasti proverile ovu informaciju ispostavilo se da je tačno.

Tako da je Dubrovnik uspeo da se odbrani na vreme od Venecije, tada Mletačke Republike. I od tog trenutka zaštitnikom grada se smatra sveti Vlah i od tada ima najveće počasti. Čak i najveća katedrala u Dubrovniku je upravo posvećena njemu.

Svetac koga ćete videti na svakom koraku jeste sveti Vlah.

PALATA SPONZA

Odmah preko puta Orlandovog stuba nalazi se i palata Sponza.

Palata Sponza

Palata je prvobitno bila namenjena za carinarnicu.

Danas je u palati smešten Državni arhiv u Dubrovniku.

Upravo pred ovom palatom se svake godine otvaraju Dubrovačke letnje igre.

Mnogo legendi se vrti oko Dubrovnika. Ovo je bila jedna od legendi, a druga je vezana za ostrvo Lokrum, ostrvo koje je omiljeno šetalište i izletište dubrovčana. Ukoliko idemo brodićem, imaćemo prilike i da ga pogledamo. A kažu da jedna velika nesreća, jedno veliko prokletstvo prati Lokrum, zapravo sve one ljude koji požele tamo da imaju svoje vlastito privatno parče zemlje na Lokrumu.